Закон десетковао српске фарме

Када су почетком деведесетих година прошлог века многи предузимљиви људи у Србији почели да отварају фарме за узгој нојева нису ни слутили да ће им се на том путу бизниса испречити баналан, али за сада непремостив проблем пред којим су све претходне владе "забијале главу у песак".

Ниједан закон из области пољопривреде и ветеринарства није предвидео узгој нојева. Нема одговарајућих прописа за изградњу кланица за нојеве, те се тако не може добити ни сертификат за извоз овог квалитетног и врло траженог меса на иностраном тржишту.

Узгој нојева је пре неколико година био толико привлачан за предузетнике да је у једном тренутку у Србији било више од 100 фарми нојева. Сада их је десет пута мање и то су углавном мини-фарме.

Чекајући да се донесу законски прописи о узгоју ове највеће птице тркачице на свету, која може да достигне тежину и до 150 килограма, Петер Гујаш из Хајдукова близу Суботице је такорећи десетковао фарму нојева. Петер је целокупни свој капитал уложио у узгој нојева, којих је у једном тренутку на његовој фарми било око 300.

Како указује Гујаш, мењају се владе, али прописи о узгоју нојева никако да стигну на дневни ред. "Мени је тако пропао овај уносан бизнис, иако сам био уговорио и производњу нојева за извоз. Недавно сам се вратио из Албаније где имам пријатеља који на фарми гаји 800 нојева. Све је то намењено извозу у Италију. У овој земљи је то све законом јасно регулисано, али не и код нас", вајка се Гујаш.

Он каже да је Месна индустрија "29. новембар" у Суботици једно време обављала посао клања и сортирања нојевог меса за инострано тржиште, али је морала да то обустави, будући да нема законског основа да се бави тим послом. Гујаш је својевремено жртвовао седам нојева тешких око 100 килограма како би се утврдила процедура у вези са сортирањем меса и ускладила са европским прописима. Али, ни то није допринело доношењу закона о узгоју нојева.

Портпарол Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владе Србије Душан Катић истиче да један од закона у припреми предвиђа и узгој нојева и изградњу кланица у складу с критеријумима Европске уније, а тај акт би чланови владе требало да разматрају у октобру. Он напомиње да је предвиђено да држава подстиче узгој нојева, али на фармама на којима ће се гајити најмање од 100 до 300, па и више стотина или хиљаду нојева. Сваки фармер ће на свом поседу моћи да отвори своју кланицу, по прецизно утврђеним правилима, и тако заокружи своју производњу. Постоји могућност да се неколико фармера удруже и да направе заједничку кланицу.

Производња нојевог меса углавном је намењена извозу, с обзиром на то да је за већину наших потрошача оно недоступно, пре свега због цене. Килограм нојевине стаје од 50 до 250 евра, цена јајета је од 20 до 30 евра, нојева кожа кошта између 200 и 280 евра.