Француске љубавнице могу бити заборављене само у ЕУ

Када је Европски суд правде (ЕСП) пре пет година усвојио такозвано право на заборав, критичари с друге стране Атлантика говорили су подругљиво да ће највећу корист имати француски министри, јер ће са „Гугла” моћи да сакрију имена својих љубавница. Борци за слободу говора сада ликују због чињенице да је недавном пресудом истог суда у Луксембургу ово право ограничено искључиво на ЕУ. Ако је неки министар и успео да склони компромитујуће линкове, у остатку света, укључујући и земље изван ЕУ попут Србије, корисници интернета могу све да „изгуглају”.

Била је то прва добра вест за „Гугл” из Европе после дуго времена. Након низа казни и тужби, ЕСП је стао на његову страну, поступајући по жалби против француске агенције за за заштиту података која му је наметнула казну од 100.000 евра због тога што један захтев за брисање, иако га је одобрио, није хтео да примени глобално. Случај је привукао велику пажњу, јер да је одлучено другачије, то би било схваћено као тежња Европе да одређује шта један амерички технолошки џин сме да ради изван њених граница.

Грађани ЕУ за „право на заборав” треба да захвале једном Шпанцу који се изборио да из резултата претраге буду избрисани подаци о његовим старим дуговима и судском спору. Највиши суд ЕУ је у мају 2014.  пресудио да физичка лица могу да захтевају од претраживача да уклоне садржај који сматрају за „неодговарајући и ирелевантан”.

„Гугл” је овај закон поштовао, али се побунио против тога да се примењује глобално. Његови адвокати су покушали да докажу да ће, ако Европи буде дозвољено да глобално намеће своје стандарде приватности, то нанети штету другим корисницима у свету и њиховом приступу информацијама преко интернета. Активисти слободног интернета су говорили да, ако ЕУ жели да диктира „Гуглу” шта да брише, онда је само питање времена када ће недемократски режими тражити исто.

Суд је коначну одлуку образложио тиме да друге земље не признају право на брисање, да право на приватност није апсолутно и да се мора избалансирати са широм потребом друштва да путем интернета дође до информација.

За пет година стигло је око 845.000 захтева за брисање линкова, а „Гугл” је на 45 одсто одговорио позитивно, одлучујући од случаја до случаја. Најчешћи разлог за одбијање јесте процена да постоји интерес јавности да има приступ некој информацији, углавном ако је подносилац јавна личност. Корисници су највише тражили брисање линкова ка новинским сајтовима о почињеним кривичним делима и линкове ка друштвеним мрежама.

У примерима које „Гугл” наводи, наравно без имена, може се видети да је одбијен високорангирани мађарски државни службеник који је тражио да се уклоне линкови ка новинским чланцима о старој кривичној пресуди против њега. Није услишен ни захтев некадашњег високог функционера једне чешке државне компаније који је тражио да се из претраге избришу ликови ка вестима о полицијској истрази против њега због корупције, будући да јер кривични поступак још био у току. С друге стране, избрисани су линкови ка текстовима о породичној свађи популарног италијанског стилисте, јер се односе искључиво на његов приватни живот. Иначе, у свим случајевима одобреног брисања текстови остају на оригиналним страницама, а бришу се само повезнице из претраге.

Статистика показује да у просеку 20 Хрвата сваког дана тражи од „Гугла” да их „избрише”, а одобрено је 38 одсто захтева, и то највише за уклањање повезница ка новинским порталима („Индекс”, „Вечерњи” и „Јутарњи лист”, „Слободна Далмација”). Према подацима из хрватских медија, одбијено је доста захтева за уклањање политичких изјава.

По правилу се бришу подаци о здрављу, сексуалној оријентацији, религији, малолетним лицима, ако је за неко дело одслужена затворска казна или ако су се оптужбе показале нетачне.

Право на заборав наглашава суштински јаз између европског и америчког схватања приватности. На Старом континенту преовладава осећај да су приватност и контрола личних података основна људска права, док је у САД акценат на слободи говора. Европско становиште је садржано и у закону о заштити података који је на снази од прошле године и дао је грађанима ЕУ додатна права. Док од „Гугла” могу да траже само брисање линкова, ГДПР им даје право да од било које организације која обрађује податке о њима траже брисање.

Право на брисање и у Србији

Новим законом о заштити података о личности, усклађеним са ГДПР, и у Србији је предвиђено право на брисање података о личности. Примена овог закона је почела у августу, а у Служби повереника за заштиту податка о личности кажу да им је досад поднета једна притужба због тога што одређени медиј није поступио по захтеву физичког лица да избрише текст који је о њему објављен 2004. године на интернет презентацији тог медија. Поступак је још у току.

Ако неко из Србије жели да се избрише податак о њему који се појављује у претрази на „Гуглу” или „Јутјубу”, треба да се обрати америчкој компанији (постоји онлајн формулар), па ако она не поступи по захтеву, може да поднесе притужбу поверенику.