Хрватски нуклеарни отпад све ближе граници са БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Први пут званичници из Загреба су отворили карте и потврдили оно о чему медији већ дуже време спекулишу, а о чему хрватске власти избегавају комуникацију са суседима – локација на Двору уз саму границу са БиХ најизгледније је место где ће се смештати радиоактивни отпад из Хрватске.

Све је извесније да ће се црне слутње житеља пограничних општина обистинити и да Хрватска нема намеру да узме у обзир молбе суседа и одустане од складиштења опасног отпада на локацији са које прети да угрози око четврт милиона становника.

Они који се противе намерама да се на три километра од границе смешта хрватски део отпада из нуклеарке „Кршко” уздају се у то што још нису прибављене еколошке сагласности, па су веровали да ће Хрватска прихватити понуду Словеније да у Врбинама, поред Кршког, заједно складиште отпад. Но, делегације Хрватске и Словеније у понедељак нису постигле договор о заједничком одлагалишту, а хрватски медији су известили да Загреб наставља с активностима око обезбеђивање свог одлагалишта, јер засад није постигнут консензус за заједничко складиштење средње и нискорадиоактивног отпада из Кршког.

Потврдили су то на заједничкој конференцији за новинаре хрватски министар заштите околине и енергије Томислав Чорић и словеначка министарка за инфраструктуру Аленка Братушек.

Словенија намерава да гради складиште у Врбини код Кршкога и предлаже да се ту складишти и отпад из нуклеарке који као другом сувласнику припада Хрватској. Словенци су и даље отворени за разговоре с Хрватском.

Из Загреба пак као кључни проблем наводе то да Словенија предвиђа да се у Врбини складишти само радиоактивни отпад из нуклеарке „Кршко”, што за Хрватску није дугорочно решење с обзиром на чињеницу да на низу локација има институционални отпад. Загреб би да се нађе једна локација за сав отпад.

Министар Ћорић каже да се Загреб спрема за алтернативно решење и потврђује да је реч о локацији Черкезовац на Трговској гори код Двора. Додаје, ипак, да треба видети како ће се наставити разговори са Словенијом о могућностима заједничког складиштења. На новинарско питање да ли проблем може бити противљење суседа, то јест Парк природе „Уна” на свега километар од планиране локације, Ћорић каже да „у Двору нема никаквог парка природе”, док противљења из Хрватске и суседства која се могу чути описује као „непотребно сејање страха”.

Хрватска страна поручује да ће у наредним годинама бити речи о еколошкој прихватљивости и да ће суседи имати прилику да изнесу аргументе. Иако се минулих година помињало седам могућих локација, Ћорић каже да нема плана Б и алтернативне локације и да би се, у случају да за Двор не прође студију утицаја на околину, морала прихватити понуда Словеније. Еколошка удружења заступају другачији став.

„Превише је времена изгубљено на претње тужбама и пребацивање одговорности за проблем који се вуче још од 1999. године. Успели смо у намери да се глас из БиХ чује изван земље. Верујем да ће Хрватска на крају одустати, али без обзира на то хитно морамо активирати правне механизме, а не само причати”, каже за наш лист Марио Црнковић из организације „Грин тим”, која је прошле седмице организовала протесте у Новом Граду, окупивши тамо представнике бројних градова.

И из пограничних општина реагују и кажу да је време да почне да се спрема тужба против Хрватске.

„Пресудан разлог да Хрватска потенцира Двор јесте новац. Аргумент да им је Врбина неприхватљива зато што је у водотоку Саве не стоји, јер ће тамо свеједно бити одлагалиште, питање је било да ли ће то бити половина или сав радиоактивни отпад из електране ’Кршко’”, рекао је начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача.

Начелници хрватских општина Петриње и Двора у реакцијама на изостанак договора наводе да је то веома лоше и поручују да се отпад треба складиштити тамо где је и настао а не да лепи крајеви постају „национално смеће”.

Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић запретио је: „Сасвим сигурно да ћемо, ако на крају будемо доведени у ту ситуацију, искористити оно што нам пружају одредбе међународних конвенција и вероватно покренути међународни спор или арбитражу.”