Клинички центар „Студеница” на Савском тргу

Двадесет првог септембра имао сам здравствених проблема, па сам колима хитне помоћи, у пратњи супруге и сина, дошао у болницу „Свети Сава”. Пријем је био коректан и крајње професионалан.

Службенице на пријемном биле су врло љубазне. Сместили су ме у један бокс у којем сам сачекао лекара, који је стигао за пет минута. Преглед је личио на пријатан дијалог лекара и пацијента.

Са пријатним осмехом на лицу цео преглед је обавио савесно, са пуно утешних речи и корисних препорука. Дао је налог да се уради крвна слика и снимање на скенеру. Све је обављено у најкраћем могућем времену.

Овим путем изражавам похвалу комплетном медицинском особљу на љубазности и професионалности. Посебно када се погледа под каквим условима ти дивни људи примају и прегледају пацијенте у боксовима без адекватне расвете и проветравања.

Несхватљиво је да једна болница као што је болница „Свети Сава” није добила у приземљу савремене просторије достојне дивних људи. Надајмо се да ће један од приоритета бити модернизација ове здравствене установе.

Пошто сам примио инфузију, доктор Милош Обрадовић, иако је био спреман да пође кући (већ је скинуо лекарску опрему), дошао је у бокс да се поздрави и да ми пожели брз опоравак. Веома сам захвалан овом дивном лекару.

Вратили смо се кући преко трга испред некадашње железничке станице, својевремено једне од најлепших станичних зграда у Европи. Помислих како би било лепо да се у ту величанствену зграду смести савремена и модерно опремљена клиника „Свети Симеон”.

Тим пре што се испред станичне зграде подиже споменик Стефану Немањи. Било би пригодно да се и Светом Сави подигне скроман споменик испред болнице. Те две клинике могле би да чине клинички центар „Студеница”.

Била би то велика захвалност творцима српске државе и утемељивачима српске цркве. Поготово што је прво српско лечилиште било при њиховој задужбини – величанственој Студеници.

Радош Крунић,
Нови Београд