Мировњак и мајстор брзе паљбе

Заставник прве класе Саша Мудринић (1971) је главни подофицир у Центру за обуку јединица за мултинационалне операције у бази „Југ” код Бујановца. У овом савременом објекту Војске Србије, као и на полигонима у околини, одржавају се вежбе и курсеви уочи одласка на задатак у иностранство, а полазници су припадници Војске Србије и њихове колеге из страних армија.

Током вежби Мудринић обавља дужност руководиоца инструкторског тима, реч је о курсевима прихваћеним од стране УН. Главни подофицир Центра за обуку јединица за мултинационалне операције специјалиста је за задатке који су специфични за мировњаке као што су патроле, кретање у конвоју, рад на контролном пункту и контрола масе. И сам је носио плави шлем у мисији Унифил у Либану, која се спроводи на осетљивој територији – граници земље кедрова према Израелу.

Али, изван редовних дужности овај подофицир, постиже ништа мање вредне резултате. Заправо, у круговима љубитеља стрељаштва и наоружања, прочуо се као изузетан стрелац у гађању пиштољем, посебно у дисциплинама прецизна и војна брза паљба. Ова друга је посебо атрактивна, јер подразумева гађање кружне мете са пет метака у року од десет, осам и шест секунди.

Мудринића затичемо у кругу Војне академије у Београду, где се у Стрељачком клубу „Академац”, за који наступа, припрема за Светске војне игре које ће се у другој половини октобра одржати у Вухану у Кини.

На домаћим војним такмичењима наш саговорник гађа стандардним војним пиштољем ЦЗ-99, а на цивилним и међународним специјалним „валтером”. Реч је о дисциплини пиштољ са средишњим паљењем, ватреним оружјем са стандардним механизмом, али квалитетом и дизајном намењеном за постисање врхунских стрељачких резултата.

– Такмичари гађају мецима калибра .32, условно речено могло би се рећи да је реч о метку који одговара муницији која је нама познатија као калибар 7,65 милиметара – објашњава Мудринић док показује „валтер” упакован у посебан кофер за транспорт.

Овај пиштољ има посебан, ергономски прилагођен рукохват ради бољег „лежања” оружја у руци. За разлику од класичних пиштоља, оквир са муницијом, у који стаје пет метака, налази се испред обарача. И муниција је посебна, најбоља је она финског произвођача „лапуа” али квалитетне метке производи и фабрика „Први партизан” из Ужица која је помогла војним стрелцима да се адекватно припреме за наступ у Кини.  

– Стрељаштво ми је заправо хоби. Као млади старешина такмичио сам се у војничким дисциплинама као што су вишебој и орјентиринг, односно орјентациони крос, како се ова дисциплина тада звала. У оквиру ње се, између осталог, гађало пиштољем. Постигао сам добре резултате, имао сам више кругова него батаљон, па су ме предложили за наредна такмичења – објашњава Мудринић.

Уследили су запажени резултати на војним такмичењима, а од 2004. своју вештину одмерава и са цивилима. Постао је члан Стрељачког клуба „Морнар” из Кумбора који су водила војна лица. Тада је живео у Суботици, а да би стизао до Кумбора у Боки Которској путовао је преко целе тадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Више пута је био првак војске, наступао је и за СК „Партизан”, на Светским војним играма у Јужној Кореји и Индији стигао је до финала, а и даље је власник националног рекорда постигнутог на Европском првенству у Ковилову 2011. године.

Мудринић последњих неколико година живи у Врању, тренира у стрељани СК „Врање”, а и његове ћерке Анастасија и Јелена су заволеле гађање ваздушном и малокалибарском пушком.