Близу сто Ирачана погинуло у протестима

Саудијска Арабија и Авганистан су крајем прошле недеље доказали да нису у стању да воде рат док је до овог викенда Ирак потврдио да је неспособан за мир након што је на петодневним протестима у тој земљи, јавља Ал Џазира, страдало готово стотину људи, махом демонстранта, на које су безбедносне снаге отвориле ватру.

Од држава у том региону у које су САД уложиле највише труда и ресурса, једино је Израел на ногама, мада и он уздрман немогућношћу да се влада формира ни после других овогодишњих избора, у чему огромну улогу има и страх још актуелног премијера Бенјамина Нетанијахуа од оптужница за корупцију. Исти тај канцер, нашироко распрострањено подмићивање, али као симптом колапса држава које оно мало функционалних јавних служби што су раније имале никад нису опоравиле након америчке инвазије, сада је међу разлозима који ка пропасти гурају Авганистан и Ирак.

Мотиви који су Ирачане опет истерали на улице су, судећи по ономе што говоре разним новинарима, они који су их на масовне демонстрације нагнали и лане и пре три године: подивљала корупција, масовна незапосленост, хронични распади система снабдевања електричном енергијом и водом, урушавање здравствених установа. По друштвеним мрежама има назнака да је један од окидача за ове протесте био и смењивање једне од ретких неподељено популарних личности из државног врха, генерала Абдула Вахаба ел Саадија, с чела контратерористичких јединица.

Херој борбе против Исламске државе, предводник малтене јединог дела ирачке армије који се није растурио пред првим искушењем на фронту и није дискриминисао оне што нису шиити већ је у себе уврстио припаднике свих народа и огранака ислама из Ирака, Саади је деградиран на саветничко место, за шта се сумња да се десило по диктату Ирана. Да су Иранци киднаповали Ирак викало се и током ових демонстранција, али у Белој кући и Пентагону ваљда знају да томе не треба превише да се радују. На утицај САД и њихово преотимање с Ираном о Ирак, по свему што се видело убрзо након америчке инвазије 2003. до данас, не гледа се боље него на уплив техеранског режима у багдадске структуре моћи.

У борбу за Ирак укључила се и Саудијска Арабија, нудећи струју по повољној цени када се Иран, због америчких санкција, нашао немоћним да је извози макар у дотадашњем, ионако недовољном обиму. Но, то што Ирак, земља са четвртим највећим резервама нафте у свету, није кадар да произведе довољно електричне енергије говори све о стању његових јавних служби и неуспеху Американаца да изграде ирачку државу након што су докрајчили оно што је од ње Садам Хусеин за собом оставио.

У ковитлацу побуне против инвазије и верских трвења између шиита и сунита, као и отпора Курда централним властима, у изградњи државе у Ираку подбацили су и Џорџ Буш Млађи и Барак Обама док је Доналд Трамп обећао да се око таквих подухвата нигде више неће ни мучити.

Без снага Американаца и Курда, безмало подједнако страних јер међу њима је јака струја оних што желе отцепљење, и без шиитских милиција, од којих многе рапортирају Техерану више него Багдаду, Ирак се ни из рата с Исламском државом не би избавио, ако и из тога јесте, јер се понегде у сунитским крајевима још крију џихадисти. Део новца за обнову већински сунитских области појела је свеприсутна корупција, јачајући неповерење између становника тих делова земље и доминантно шиитских власти, остављајући могући утисак да се сунитима опет нешто намерно закида и полажући темељ за будуће изливе верског насиља.

Сунитске крајеве последњи талас протеста није захватио мада они на површини делују усмерено против мука свих Ирачана и спонтано, без вођа, какве један шиитски клерик тврди да препознаје у САД и Израелу.

Нејасно је да ли је случајност то што се сунити нису придружили демонстрацијама или је то последица подозревања да би војска и полиција на такве њихове акције гледале и оштрије него када их предузимају шиити. И лањски протести, када је рат с Исламском државом, у великој мери вођен у њеним сунитским упориштима, био готов, представљани су као свеирачки, али питање је да ли је верска подељеност државе превладана.

Племенске размирице и даље прогањају Авганистан, у којем су талибани, који контролишу највише територије још откако су их САД збациле с власти 2001, застрашили толико људи да је једва око петине бирача изашло на председничке изборе. Оба главна ривала, који су већ на челним позицијама у држави, тврде да су добили више од 50 одсто гласова. Док се они гложе, над главама им виси могућност да се Трамп, не питајући их низашта, опет предомисли и ипак склопи мир с талибанима, као што се недавно замало десило.

Рат је продро и у Саудијску Арабију мада је њен принц престолонаследник Мухамед бин Салман претио Ирану да ће га пренети на његову територију уместо што се преко посредника туку по трећим земљама. Прво су ракете и дронови, било из Ирана или од проиранских побуњеника Хутија из Јемена, погодили неке од најважних саудијских нафтних погона. Затим су прошлог викенда Хутији објавили снимак наводних борби у Саудијској Арабији у којима су, како тврде, убили или ранили 500 и заробили хиљаде њених војника. Снимак није верификован, али није ни уверљиво демантован. Деценије лобирања у Вашингтону и суптилније корупције, плаћања за америчко савезништво куповином њиховог оружја, нису помогле. Или ће се САД директно борити и за Саудијце или ће, ако једном избије потпуни рат с Ираном, династија из Ријада бити препуштена милости непријатеља.

Ирачки војници поново пуцали у демонстранте

БАГДАД - Ирачки војници пуцали су у правцу око 300 антивладиних демонстраната у предграђу Багдада који су се шести дан окупили у протестима у којима је до сада широм земље погинуло скоро 100 људи.

Демонстранти, углавном младићи, раштркали су се по споредним улицама, док су војници блокирали главни пут како би их спречили да напредују, пуцајући изнад глава демонстраната.

Протести се настављају упркос позивима ирачког премијера Адела Абдул-Махдија да се демонстранти склоне са улице, преноси АП.

Током последњих неколико дана снаге безбедности су се у великом броју распоредиле у центру Багдада, потиснувши демонстранте са Трга Тахрир на којем су се окупљали.

Скупови су се потом проширили на градове на југу земље, преноси Танјуг.