Може ли краљица да отпусти Џонсона

Бивши државни тужилац Доминик Грив усталасао је британску јавност када је изјавио да краљица Елизабета може да отпусти премијера уколико се он одлучи да пркоси парламенту и одбије да затражи одлагање брегзита, на шта га обавезује „Бенов закон”.

Када је новинар Скај њуза упитао овог конзервативца и оштрог противника изласка Британије из ЕУ без договора шта би се могло догодити ако Борис Џонсон одбије да поступи по закону, он је рекао:

„Биће ван кабинета за пет минута. Биће отпуштен.”

На новинарско питање да ли би то краљица могла да уради, Доминик Грив је кратко рекао: „Да.”

Два дана после конгреса торијеваца у Манчестеру, где је оштро напао парламент назвавши га „колом пропасти” и јасно поручио да ни по коју цену неће тражити поновно одлагање брегзита, премијер је, изгледа, ретерирао. Позивајући се на документа која је влада проследила Шкотском суду, Би-Би-Си је објавио како ће Џонсон ипак затражити одлагање брегзита ако се не договори с лидерима ЕУ до 19. октобра.

Џонсонова хазардерска политичка игра да до 31. октобра испоручи нацији брегзит по било коју цену показала је своје слабости у судару с Врховним судом. Суд је поништио петонедељну суспензију парламента, због чега је део јавности узео на зуб премијера. „Гардијан” је отворено написао да је премијер покушао да превари краљицу, народ и парламент.

Бакингемска палата није реаговала на овако важну одлуку Врховног суда, која редефинише постојећи политички систем, гурнувши устрану вековне полуге моћи краљевске породице.

Како јавља Би-Би-Си, краљица Елизабета Друга се нашла у ситуацији у којој није желела да буде – усред политичког и уставног урагана, док Врховни суд редефинише однос судске, законодавне, извршне и краљевске власти.

Уочи изрицања одлуке Врховног суда, портал „Ајњуз” је, позивајући се на незваничне изворе блиске британском монарху, објавио информацију како је краљица први пут у скоро седам деценија дугој владавини затражила правни савет под којим околностима би евентуално могла да Бориса Џонсона разреши дужности шефа владе. Иако је Бакингемска палата одбила да коментарише и ове наводе, „Ајњуз” је остао при својој причи објашњавајући како је краљица највероватније тражила разјашњење њеног тачног правног положаја у случају да Борис Џонсон после евентуалног изгласавања неповерења у парламенту одбије да одступи са премијерског положаја.

У уставном праву Велике Британије постоји изрека која каже да је круна важна не због моћи коју има већ што може може да ограничи друге да постану превише моћни. У пракси би то требало да значи да је премијер шеф владе, али да ипак нема апсолутну контролу над државом. Постоји и део политичке моћи коју монарх задржава.

У нормалним политичким околностима не постоји јаз између Бакингемске палате и Даунинг стрита 10. По већ устаљеном протоколу, краљица углавном има церемонијалну улогу: именује премијера који добије поверење већине представничког дома, једном годишње држи говор у парламенту, прима у посету представнике страних држава. Осим тога, британски суверен, у складу са својим овлашћењима, а по савету владе, може да одређеним личностима укаже посебне почасти.

Али, како пише Дејвид Ален Грин, коментатор за правна питања у „Фајненшел тајмсу”, ово више нису нормална времена за Уједињено Краљевство. И поводом изјаве Доминика Грива како би краљица могла да отпусти премијера, овај колумниста ипак констатује како је то могуће у правној теорији, али да је незамисливо у политичкој пракси. Ако би се то догодило, такав чин би по својим последицама могао да се, условно речено, упореди са ситуацијом коју је произвео краљ Едвард Осми када је 1936. године абдицирао.

Последњи пут када је британски монарх отпустио председника владе догодио се 1834. године, када је краљ Вилијам Четврти разрешио дужности лорда Мелбурна. Британска историја памти и један свежији пример, када је гувернер Аустралије 1975. године у име круне отпустио тамошњег премијера Гофа Витлама.

Али, шта би се догодило ако премијер Џонсон изгуби подршку на гласању о поверењу у парламенту? До пре неколико година, то би био  знак за нове изборе. Када је лабуристички премијер Џејмс Калахан 1979. године изгубио на гласању, краљица је по његовом савету распустила парламент.

Ситуације је сада сложенија, јер је нови Закон о парламенту из 2011. године искључио право краљице да распушта парламент. По новом пропису уведен је двостепени тест којим се проверава поверење у владу. Ако премијер и његов кабинет у парламенту изгубе на гласању, предстоји двонедељни период чекања до другог гласања. Ако влада поново изгуби подршку посланика, тада се расписују ванредни избори.

То би практично значило да Борис Џонсон, уколико изгуби парламентарну већину на првом гласању, по закону не би морао одмах да поднесе оставку. Колумниста „Фајненшел тајмса”, ипак, подсећа на то да се закон односи само на обавезе парламента, али не и кабинета. Ако дође до такве ситуације, краљицу ништа не спречава да, уместо Бориса Џонсона позове неког другог да покуша да састави владу како би се избегли избори.