Канадски музеј српског наслеђа

Станислава Марковић била је прва жена у емигрантској српској заједници која је дипломирала у Канади 1961. године. Доналд и Деана Павлов били су први пар који се венчао у цркви виндзорској Грачаници 1952. године. Никола Будимир је граду поклонио земљу за изградњу библиотеке која и данас носи његово име. Сви они живели су у Виндзору, канадском граду у покрајини Онтарио где већ 32 године постоји Српски музеј културног наслеђа који негује успомену на све њих, али и бројне друге канадске Србе. Више од 10.000 експоната, колико их чува ова институција, сведоче о животу у емиграцији, успоменама донетим из матице, причају приче о Србима, њиховој историји, традицији, култури, свакодневном животу.

Бројни предмети, сваки на свој начин, употпуњавају мозаик живота исељеника који су у Виндзор у већим групама почели да стижу између 1923. и 1929. године. Фотографије са њихових прослава, исељеничка документа, црквене матичне књиге, предмети из њихових домаћинстава попут ћириличне писаће машине, млина за орахе, али и они који их везују за матицу: одликовања државна и војна њихових предака, гусле, хармонике, везени ћилими, народне ношње, опанци...

Музеј српског културног наслеђа често организују тематске изложбе које прате дешавања у матици. Својевремено су организовали поставке посвећене 800 година манастира Хиландара или изложбу „Зид срама“ на којој су представљене последице НАТО бомбардовања. Последња изложба под сводовима музеја у Виндзору посвећена је јубилеју осам векова самосталности Српске православне цркве. „Поставка обухвата објашњење овог историјског догађаја, важне датуме из црквене историје, хронолошки приказ српских архиепископа и патријараха од Светог Саве до нашег времена”, описује део изложеног Јулка Влајић, члан одбора Српског музеја културног наслеђа у Канади.

– С великим задовољством истичемо да је изложба изазвала велико интересовање посетилаца који нису Срби. Гости на свечаном отварању били су нам свештеници других вероисповести, чланица Канадског парламента и припадници разних националности – каже Јулка Влајић.

Једини музеј српске дијаспоре у Канади основан је захваљујући женама, пре свих Станислави Марковић. Управо од ње је потекла идеја да се оснује оваква установа. Замисао су у дело спровеле она и даме из „Друштва српских жена за очување културног наслеђа” и у августу 1987. доградњом Српског културног центра обезбедиле простор за музеј.

– Уз помоћ Министарства држављанства и културе Онтарија њихов сан се остварио и основан је музеј као непрофитна организација с циљем да прикупља, чува, истражује и излаже експонате у вези са српском културом и историјом. Посвећени смо очувању нашег богатог историјског и културног наслеђа и промовисању његовог доприноса канадској мултикултурној заједници – истиче Влајићева.

Она додаје да су експонати дар појединаца или разних организација, а већином прикупљају предмете који сведоче о животу Срба у Канади, мада има доста ствари везаних за матицу.

– Искључиво волонтерским радом се трудимо да заинтересујемо српску и ширу заједницу како би и Канађанима представили нашу културу и историју. Кроз музеј се често промовишу и одређени уметници како са ових простора, тако и из матице. Од 2014. године одржали смо пет посебних изложби посвећених Великом рату. Сваке године се трудимо да организујемо бар једну значајнију изложбу као и изложбе разних уметника и мање изложбе наше колекције – наводи наша саговорница.

А из тих мањих изложби музеја много се тога може сазнати о животу наших сународника у Канади. На пример, да је још 1940. године у Виндзору основан први српски кошаркашки клуб „Соко”, а десет година касније и први фудбалски клуб симболичног назива „Бели орлови”. Или да је 1966. године један Србин, др Милорад Николас Вучковић одбранио докторат и постао универзитетски професор.

Музеј чува и архивску грађу, документе, старе књиге и новине, међу њима и „Политику”. Недавно су, 2013. године, захваљујући помоћи Владе Онтарија део те грађе дигитализовали. У том делу колекције чувају се сви бројеви, после „Америчког Србобрана”, најстаријег исељеничког листа „Глас канадских Срба” који излази непрекидно од 1934. године. Мото листа је и данас: „Ширите љубав и слогу. С народом – за народ”.