Ердоган прети Европи милионима миграната

Европа или североисточна Сирија? Следећу животну адресу 3,5 милиона избеглица у Турској одлучиће, изгледа, напета симултанка турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана и Европске уније, поведена након почетка офанзиве трупа Анкаре на североистоку Сирије.

„Отворићу мигрантима капију према Европи уколико ЕУ буде турску операцију на североистоку Сирије прогласила за инвазију”, упозорио је турски лидер на једном скупу своје странке.

Ердоганово упозорење Европљанима стигло је након две оштре поруке Брисела Анкари: да оконча „унилатералну војну операцију на североистоку Сирије” и да неће обезбедити никаква новчана или друга средства за „безбедне зоне на североистоку Сирије”, одраније најављени план Анкаре за смештање најмање милион избеглица које тренутно живе у Турској.

Следећи потези ЕУ и Турске везани за судбину око 3,5 милиона избеглица, али и Грчке – која је на првој линији прилива миграната дуж Егеја и већ месецима упозорава на ново дизање „мигрантског таласа” – непредвидиви су. Извесно је да недавне јавне слутње Немачке како Европу стиже следећа, „можда још већа” мигрантска криза од оне из 2015. године – добијају на уверљивости.

У међувремену, Европа је, као и у време велике мигрантске сеобе 2014–2015, када се преко милион миграната домогло тла ЕУ, несложна и затечена драматичним развојем прилика на Блиском истоку.

Трочасовни радни ручак министара унутрашњих послова ЕУ у Луксембургу ове недеље био је замишљен као платформа за дискусију о предлогу за решавање мигрантске кризе у ЕУ, полазећи од „избегличке ситуације” на централном Медитерану.

Та је рута у протеклом периоду ударна за пристизање миграната на Стари континент, па је она била у фокусу – у којем ће је можда сменити Грчка и Балкан ако Ердоган оствари своје претње. Међутим, ни у разговору о тренутно најпрометнијем мигрантском коридору, ЕУ опет није успела да се договори око тога како да реши овај проблем.

У осмишљавање тог предлога Малте, Италије, Француске и Немачке – који је Берлин назвао „механизмом привремене солидарности” – овај квартет није позвао Грчку и Кипар, који је однедавно такође кота највећег притиска миграната са источне обале Егеја.

Позивницу није добила ни Хрватска, која је, по речима њеног министра унутрашњих послова Давора Божиновића, „следећа држава чланица ЕУ под највећим (мигрантским) притиском”.

Малта, Италија, Француска и Немачка изашле су у Луксембургу са штурим планом за брзинско решавање статуса новопристиглих миграната на централном Медитерану у року од четири месеца.

Идеја је да се мигранти по приспећу у неку од лука централног Медитерана експресно разместе по државама ЕУ које су вољне да их привремено прихвате док се не утврди ко су и да ли постоји икакав основ да се задрже у ЕУ, или је потребно да хитро буду враћени тамо одакле су дошли.

Међу окупљенима, једино су Португалија, Ирска и Луксембург прихватили да размотре „План 4”. Преостали нису крили одбојност према њему.

„Докле год је Конзервативна народна странка у влади, Естонија неће примити нити једног тражиоца азила из Африке или са Блиског истока. Папрено кошта да их процесуирамо, пружимо средства, како налажу међународни споразуми, подржимо њихово школовање, запошљавање... Уосталом, Естонија се суочава са приливом миграната из Украјине, Грузије, Молдавије, затим са придошлицама из Авганистана и таквих земаља... Немамо моћ да отворимо други или трећи фронт према мигрантима из Латинске Америке, Венецуеле, са Средњег истока, па онда подсахарске или западне Африке. Естонија неће приступити ни директно ни индиректно плану који су предложили Берлин, Париз, Рим и Ла Валета”, поручио је Март Хелме, естонски министар унутрашњих послова, у Луксембургу.

Против „Плана 4” отворено су изјасниле Аустрија, Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка. Дотични предлог, иначе, предвиђа да, уколико број миграната озбиљно нарасте, пилот програм распоређивања пристиглих изван држава првог приспећа – једноставно престаје да важи.

Преостале ЕУ чланице су у дебати у Луксембургу најавиле теоријску спремност да понуде експертизу или неку врсту техничке помоћи за случај нове навале миграната. Немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер је након скупа у Луксембургу оценио да је овај био „успешан”, иако ниједна држава чланица ЕУ није формално приступила понуђеном „механизму привремене солидарности”.

Давор Божиновић је након скупа изјавио да „постоји разумевање међу ЕУ чланицама да је неопходан свеобухватни приступ за све три мигрантске руте”. Кад ће ЕУ изнедрити такав приступ и да ли ће могући талас миграната из правца Турске и Сирије марити за европска премишљања, велика је загонетка.