Мала предузећа тешко долазе до новца

Приступ финансирању малих и средњих предузећа мора да се побољша. Ово је заједничка оцена наших привредника изречена у анкети Светског економског форума и објављена у Извештају о глобалној конкурентности земаља у 2019. али и УСАИД-ове анкете 1.000 предузећа. Оба истраживања су свежа и објављена су пре неколико дана.

Глобални индекс конкурентности показује да се у Србији смањује обим кредитирања привреде, иако су банке ликвидне. Такође, указује на неразвијеност финансирања кроз улагање у власништво, као и да смо по могућности избора одговарајућег финансирања микро, малих и средњих предузећа на дну листе од 141 привреде која је анкетирана.

Драгана Станојевић, заменик директора УСАИД пројекта сарадње за економски развој, каже да је и њихова анкета показала сличне резултате. Наводи да скоро две трећине компанија у Србији тренутно имају потребу за улагањем у своје пословање.

– Истовремено, српске компаније идентификовале су приступ финансирању као препреку у својим настојањима да развијају продуктивни капацитет, буду конкурентне и отварају нова радна места. Више од половине компанија навело је недостатак финансијских средстава као главни фактор који утиче на њихову конкурентност – каже за „Политику” Станојевићева.

Према њеним речима, Србија има најлошију понуду финансијских производа за микро, мала и средња (ММСП) предузећа у региону, с обзиром на то да већина осталих земаља има у понуди широк дијапазон финансијских производа који су им на располагању, укључујући микрофинансирање, факторинг, авансно плаћање и плаћање на одложено (trade financing), оперативни лизинг, групно финансирање (crowdfunding) и финансирање путем капитала (equity financing).

Министарство финансија је сачинило Закон о алтернативним финансијским производима, који је ове недеље усвојен у скупштини.

– Овај закон ће омогућити оснивање и рад локалних венчер капитал фондова, битних нарочито за развој иновативних и дигиталних компанија, али и за развој српског финансијског тржишта у целини – каже Станојевићева.

Указује и на то да је коришћење спољних извора финансирања и даље ниско, с обзиром на то да највећи део финансирања у српским компанијама потиче из капитала њихових власника. Прецизније, 81 одсто целокупног финансирања за привредне субјекте у Србији долази из властитог капитала, док само девет одсто финансирања потиче од банака.

– То је мање него 2017. године, када је финансирање банака износило 12 одсто. У овогодишњој, деветој по реду анкети привредника, 86 одсто компанија каже да им се ниво задужености смањио или је остао на истом нивоу, без обзира на општи утисак да су банке спремније да одобравају кредите, да су смањиле захтеве за обезбеђење кредита и да су трошкови задуживања мањи него пре. Просечно годишње задуживање привредног субјекта у Србији износи 35.000 евра, слично као 2017. године. Међутим, скоро 50 одсто компанија које су затражиле било коју врсту банкарских производа тражиле су износ мањи од 25.000 евра – објашњава наша саговорница.

Мада је већина компанија изразила потребу да инвестира у развој пословања, само осам одсто их је поднело захтев за инвестициони кредит у протеклих 12 месеци. Једна трећина компанија којима је потребно инвестирање тврди да у протеклих 12 месеци није било потребе да траже кредите од банака нити да користе сопствена средства за финансирање својих инвестиција.

– Проблеми су дакле, и на страни понуде и на страни тражње. Између осталог, недовољна финансијска писменост ММСП-а, која укључује избегавање пословног ризика и неразумевање развојног потенцијала екстерног задуживања, резултира недовољном потражњом за већом расположивошћу различитих опција финансирања и не мотивише финансијске институције да уложе напоре у проналажење алтернативних решења – каже Станојевићева.

Осим овога, анкета је и ове године обухватила велики број тема које се односе на пословно окружење и конкурентност компанија, а интересантно је да предузећа опажају смањење ризика у пословном окружењу, што се вероватно може приписати резултатима низа реформи које су до сада реализоване, а нарочито увођењу система е-управе.

Међутим, оцењено је да сива економија, парафискални намети и порези и доприноси на зараде имају најнегативнији утицај на пословање у Србији у 2019. години.

Студија која је недавно спроведена методом анкете показала је да је дошло до пада сиве економије са 21,2 одсто БДП-а у 2012. на 15,4 одсто у 2017. Али, према речима Зоране Милидраг, председнице Е-комерц асоцијације Србије, негативна оцена сиве економије од стране привредних субјеката није се много променила од 2015. године.

– Један од начина за значајнији удар на сиву економију је сфера интернет трговине, јер је на том пољу све транспарентно, па тако и нелегални трговци, са којима се сусрећемо свакодневно преко друштвених мрежа и интернет портала. Зато је важно подизање стандарда интернет трговине. Како бисмо ово остварили, потребно је да радимо на едукацији и изградњи поверења купаца – каже Милидраг.

Намети

Локални и републички порези, еколошки порези, општински порези, накнаде за уређење земљишта, накнаде за воде су намети који представљају највеће оптерећење (56 одсто) за привреду.

На питање шта их је подстакло да ограниче запошљавање и ангажовање радника у последњих 12 месеци, испитаници као други значајан фактор (11 одсто) наводе порезе и доприносе на зараде.