Оживљавање каменог села Гостуша на Старој планини

Фондација „Архитекта Александар Радовић” успешно је реализовала конзерваторски камп у селу Гостуша на Старој планини под називом „Оживљавање каменог села”.

Реч је о пројекту заштите села Гостуша, удаљеном од Пирота тридесетак километара кога због камених кровова и аутентичне архитектуре кућа од камена, дрвета и земље зову „каменим селом”.

Обновљен је камени кров на апсиди цркве у селу, уређен потпорни зида цркве, која је после 30 година освештана, а мештанке села су презентовале како се прави црепуља од земље и како се у њој пече хлеб покривен жаром и пепелом.

Управница Фондације Елена Васић Петровић рекла је да су ове године конкурисали са пројектом који се финансира из европских фондова, а да се главни део пројекта који се зове оживљавање каменог села односи управо на волонтерски камп и радионице старих материјала, заната и техника.

„У протеклих недељу дана радили смо на објектима у селу., пре свега на цркви Светог Јована Крститеља да она поново заживи. Користили смо старе материјале и правили различите врсте кречних и блатних малтера. Радили смо на дрвету, намештају у цркви, каменим подовима у цркви, на степеништу. Конзервацију камена. Мени је посебно важно очување камених кровова у селу и успели смо да на апсиди цркве реконструишемо кров од камених плоча са волонтерима и урадимо потпорни зид Цркве и трем”, каже Васић Петровић.

Музејски саветник у Народном музеју у Београду Биљана Ђорђевић истражује израду црепуља у којима се пече хлеб, које праве искључиво жене.

„То је веома интересантно за моја етнолошка истраживања јер је начин на који су жене на Старој планини правили црепуље веома архаичан и можемо готово са сигурношћу рећи да се није мењао последњих 7.000 година. Најстарије црепуље које познајемо потичу још из неолита. На жалост, овај начин рада је већ заборављен и мало је жена које знају да их праве. Радимо на томе да се то одржи и настави и да млађе жене науче како се то ради. Циљ нам је да израда црепуља на Старој планини уђе у национални регистар нематеријалног културног наслеђа, као још један битан елемент”, рекла је Ђорђевићева.

Архитекта конрезватор у Заводу за заштиту споменика културе из Краљева Данијела Младеновић навела је да је први пут била у Гостуши пре три године и сада се у ово село вратила поново.

„Једном кад дођете не можете да се не враћате. Ове године наш циљ је био да се стара црква реконструише и стави у функцију. Први део цркве је грађен 1867. године а други део 1938. године. Пре неколико година Црква је препокривена. Ово село је јединствено и аутентично”, каже Младеновићева.

Црепуље су правиле мештанке Вера Манић и Љубина Николић које чувају тај начин израде посуда за печење хлеба у селу за који кажу да је „тежак женски посао”.

„У земљу се сипа вода, ставе се кучине да стегну масу, газимо док се не стегне. Онда се ручно прави црепуља и остави да се суши. У њој се онда пеку погаче и хлеб”, казала је Вера Манић.

Љубина Николић је додала да је све то научила од баке и сестре.

„За погачу је потрена вода, квасац и брашно. Пече се пола сата. Погача испечена у црепуљи има посебан укус јер се она покрије жаром и пепелом. Чувамо ову традицију. Нема наследника”, изјавила је Љубина.