Синдикати упозоравају да Црна Гора остаје без лекара

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Стручни, млади и образовани кадар све више напушта Црну Гору у потрази за ухљебљењем у некој од европских држава. Чак и млади са основним и средњим образовањем одлазе „трбухом за крухом”, јер су скоро никакве шансе за запослење, а и примања су на нивоу „социјале”, од 180 до 250 евра.

Власт наводно нема тачне податке о томе колико је високообразованог кадра и оног са нижим школским спремама напустило Црну Гору, али неки незванични показатељи говоре да је од обнове самосталности, за тринаест година, отишло између 50.000 до 60.000 грађана. То је податак који би забринуо и многобројније драже, а камоли Црну Гору, која има око 650.000 становника.

Какве су последице одлива образованог кадра, лекара, професора, електро и машинских инжењера, информатичара... – о томе се отвореније проговорило тек кад су пре неколико дана лекари и просветни радници најавили штрајк због „мизерних примања”. Онда су надлежна министарства саопштила да Црној Гори „недостаје преко 150 младих лекара и специјалиста који су требало да буду носиоци посла у болницама и домовима здравља”, али и да све више угледних универзитетских професора одлази на европске факултете.

„Одлив младих и школованих кадрова је ненадокнадив, а он ће још више бити забрињавајући када Црна Гора постане део ЕУ, јер тог тренутка се отварају границе. Тај проблем се може ублажити ако подстакнемо природни одлив људи у пензију, с тим да смањујемо границе за одлазак у пензију и отварамо нова радна места. Уколико тога не буде, одоше нам људи, поготово креативни. Ово је тренутно најважнији проблем јер кадар оде, млади људи не могу да формирају породицу, не могу да се запосле, пада наталитет и то је оно најхитније чиме треба да се позабави ова власт”, каже генерални секретар Уније слободних синдиката Црне Горе Срђа Кековић.

Он каже да је једна од мера за спречавање одлива кадрова да се „мора препознати образовна структура оних који одлазе, па онда отворити радна места, повећати плате, јер сада највише одлазе здравствени радници, доктори, медицинске сестре”.

Синдикат здравства Црне Горе већ годинама упозорава на то да ће здравство остати без лекара јер масовно одлазе ван Црне Горе. Према подацима синдиката, од 2014. до данас Црну Гору је напустио 101 лекар.

Председник овог синдиката, доктор Владимир Павићевић сматра да би плате лекара морале да буду повећане на износ од најмање 900 евра и најављује да ће брзо почети преговори о повећању зарада, „јер садашњи ниво плата лекара није прихватљив”.

„Зараде су ниске, одлива се кадар у земље региона и Европе. Морају се увести стимулативне мере да би се задржали наши лекари и други здравствени радници. Очекујемо значајно повећање”, поручио је он.

Незадовољство међу здравственим радницима, посебно лекарима, све је израженије и због учесталих оптужби о примању мита. Како кажу, „ми смо недобронамерно етикетирани као најкорумпиранији део друштва”.

Са подацима синдиката здравствених радника не слажу се одговорни из Министарства здравља. Министарство тврди да су у „последњих шест година из Клиничког центра Црне Горе отишла 42 лекара, од чега 15 у пензију, један у Дом здравља Даниловград, један у ЦАЛИМС, три на Медицински факултет, шест у иностранство”.

„Углавном се ради о миграцијама унутар здравственог система. Такође, 17 лекара је наставило свој радни ангажман у приватним здравственим установама, од којих је већина у мрежи јавних здравствених установа, док је одређени број лекара са примарног нивоа прешао на секундарни, или су свој радни ангажман наставили у КЦЦГ”, саопштено је из Министарства здравља.

Генерална директорка Директората за контролу квалитета здравствене заштите и унапређење људских ресурса у здравству Весна Мирановић поручила је да ће влада изменити постојећу политику у здравству и понудити „комерцијалне услове за студирање медицине како не бисмо изгубили време и новац на оне студенте који не желе да раде у Црној Гори и студенти ће морати да одлуче, када почну са студијама, којим ће путем да крену”.

За лекара Владимира Добричанина предлози Министарства здравља су погрешан приступ.

„Идеја да се студенти медицине у старту обавежу да ће радити у држави апсолутно је немогућа са многих аспеката, пре свега аспекта људских права, а онда то није дугорочно решење, јер и када бисте то успели, ви само одлажете проблем на шест година и ништа нисте систематски решили”, оценио је он.