Како да бициклисти претворе Београд у Беч

Мартин Блум, директор бечке Агенције за мобилност Мартину Блуму, директору бечке Агенције за мобилност, требало је 15 сати да стигне из Беча у Београд. Из аустријске престонице кренуо је у недељу увече, а јуче око подне стигао је у главни град Србије путујући возом и бициклом преко Румуније. Мада би њиме стигао брже и комфорније, авион је избегао из једног јединог разлога – он загађује животну средину.

Да је Блум заљубљеник у бициклизам, уверили смо јуче када смо се са њим срели у центру Београда – имао је расклопиви бицикл којим ће се данас превести до „Белекспоцентра”, где учествује на Фестивалу паметних градова. Тема о којој ће говорити је одржива мобилност са акцентом на бициклизам.

Ако га пажљиво буду слушали, званичници Београда од њега би могли много тога да науче – како је Беч за 18 година дужину бициклистичких стаза увећао са 835 километра на 1.398. У истом периоду смањио је број аутомобила на улицама и емисију угљен-диоксида. Из градског буџета годишње издвајају осам милиона евра за развој бициклизма, а 120 милион евра за изградњу путева.

Седам одсто житеља аустријског главног града лане је користило бицикл као превозно средство, њих 26 процената је пешачило и 38 одсто путовало јавним превозом. Серијом пројеката агенција на чијем је челу Блум од 2011, када је основана, промовише вожњу бициклом у граду, а од 2013. и пешачење: поставили су видљиве бројаче бицикала и јавне пумпе за надувавање гума, организују и финансирају курсеве и обуке вожње за децу, старије особе, жене и мигранте, кроз игру децу у вртићима уче о мобилности. Беч је у једној од тих кампања за први купљени транспортни бицикл грађанима донирао половину износа до 800 односно 1.000 евра уколико је реч о електричном бициклу, теретни бицикл за превоз намирница може се изнајмити тако што се у радњама оставља добровољни прилог…

Али, услов свих услова била је изградња инфраструктуре. Блум за „Политику” открива да је Беч осамдесетих година прошлог века почео готово од нуле. Тада једва да је било бициклиста на улицама, а бициклистичким стазама најпре су повезана важна места за одмор попут Дунавског острва.

– Отварање једносмерних улица за бициклисте (тако да су они једини који њима могу ићи и у контрасмеру – прим. ’Политике’) веома је олакшало ову врсту мобилности у Бечу. Такође, значајна је била и одлука о изградњи бициклистичке мреже у целом граду, на којој се од тада ради део по део и још нисмо завршили с тим – истиче Блум.

Свака стаза и сваки пут за бицикле пажљиво су испланирани. Особе из градских институција које су, између осталог, ангажоване на изградњи путева међусобно блиско сарађују, а у процес планирања укључују општине, привреду и све оне на које се измене односе.

– Наравно да се дешава и отпор. Али, изградња бициклистичких стаза је један од приоритета да бисмо остварили климатске циљеве града. Стазе претежно настају тако што се део саобраћајне траке претвара у бициклистичку стазу. Будући да се број регистрованих аутомобила у централним градским општинама смањује, све је мање потребе за паркингом. На другим местима могуће је сузити саобраћајне траке или их потпуно изоставити. Битан фактор је и ширење зона са наплатом паркирања, које су у међувремену уведене у већини бечких општина – објашњава Блум.

Београд и Беч могу да се пореде по броју становника, имају сличну климу, ниједан од њих није саграђен на терену који је „равна тепсија”, али српска престоница има свега стотинак километра бициклистичких стаза. Уместо да их гради јер декларативно тежи развоју града у којем би пешаци и бициклисти имали предност, њу засад даје аутомобилима.

– Беч је успео да такав тренд преокрене вишегодишњим и непрестаним проширивањем јавног превоза и бициклистичких стаза. Наплаћивање паркинга је знатно утицало на ту промену. Пре неколико година је Улица Маријахилфер позната по великом броју продавница и куповини претворена у 1,6 километара пешачке зоне. Страховало се да ће то проузроковати застоје и гужве у другим улицама, али се, супротно очекивањима, саобраћај у околини смањио – каже Блум и додаје да су градски саобраћајни системи много флексибилнији него што се често претпоставља.

Чему стреми главни град Аустрије  – смарт сити стратегија

Смањење емисије CO2 у саобраћајном сектору за 50 одсто до 2030. и за 100 процената до 2050. по глави становника

Смањење потрошње финалне енергије у саобраћајном сектору за 40 одсто до 2030. и 70 процената до 2050. по глави становника

Повећање удела стаза у Бечу за еколошка превозна средства на 85 процената у 2030, а до 2050. и више од 85 одсто

Смањење степена моторизације на 250 возила на 1.000 становника до 2030.

Краће релације до пет километара треба да чине најмање 70 процената свих путовања у Бечу и у највећој мери биће намењене бициклистима и пешацима

Смањење саобраћаја на ободу града за 10 одсто до 2030.

Доставни и привредни саобраћај у граду до 2030. године биће увелико CO2 неутралан