Ванредна изборна драма у САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 31. маја – Атмосфера у Вашингтону данас је подсетила на политичке драматизације карактеристичне за поједине земље у транзицији. Усред правне државе, и при крају страначких маратонских надметања за председника САД, наједном су се испоставили „неизвесним” – и право и рачунање гласова бирача.

Додуше, не у целини, већ – у оквиру Демократске партије, која слови као фаворит за обликовање будуће власти суперсиле. Статутарни одбор те странке разматрао је „ситуацију” створену захтевом Хилари Клинтон да се измене унапред одређена правила изборног процеса по којима је практично недостижно вођство осигурао њен ривал, сенатски колега, Барак Обама.

Бивша „прва дама” тражи, наиме, да се призна изјашњавање демократа у Мичигену (где Обама није ни био на гласачком листићу) и Флориди (где нико од демократа није водио кампању), мада их је партијско руководство унапред, још пре девет месеци, прогласило неважећим. Не изгледа да би ствари могла да преокрене толико да она победи, осим ако би Обаму потисле „увек могућне непредвидљивости”…

Решеност Хилари да задовољи највише личне амбиције, које гаји откако је пре више од седам година напустила Белу кућу, где је боравила као супруга председника Била Клинтона, испољила се и – окупљањем стотина њених присталица. Демонстрирају испред овдашњег хотела у коме заседају „статутарци”, с надом да ће их натерати да подрже Клинтонову, која је низом превида допринела да јој се шансе од „максималних” сведу на „теоретске”.

И сама Демократска партија је искомпликовала ствари. Њено руководство је дисквалификовало Флориду и Мичиген због њихових прекршаја утврђеног реда гласања, да би сада дошло у ситуацију да делимично од тога одустаје како би задовољило: мање потребе Хилари, а више странке у целини – коју тек чекају финални дуели са републиканцима и за кормило Беле куће и за места у парламенту.

Синоћ је такорећи „до зоре” Статутарни одбор заседао, а да није постигао компромис у кошмаризацији коју, по „Вашингтон посту”, чине „егоизми, гордост савезних држава, институционални интегритет и сировост политичког маневрисања”. Надлежни ће се потрудити да постигну компромис – да се на „овај или онај начин” прихвати неки број делегата Мичигена и Флориде. Али, како каже аналитичар телевизије Ен-Би-Си, нема решења које би могло да задовољи обе стране, иако сви тврде да теже „страначком јединству и залечењу рана”.

Док седница „статутараца” траје, шире се верзије да евентуални компромис, око кога се врти више варијанти, неће угрозити чињенично стање – да ће Обама бити озваничен као кандидат демократа за председника САД. Не искључује се, међутим, могућност да Хилари ту чињеницу не призна све до изјашњавања делегата на Националној конвенцији странке, заказаној за крај августа у Денверу (Колорадо). Неки очекују и убрзање – да би она могла да се одлучи да већ следеће недеље, кад се оконча изборни партијски поступак (преостала су изјашњавања у Порторику, Монтани и Јужној Дакоти), и сама потврди да ју је Обама победио.

Тренутно, Обама има 202 делегата више и освојио је више гласова бирача од ривалке, па познаваоци рачунају да је већ обезбедио тријумф у странци. Хилари, међутим, истрајава...

Заплет међу демократама, из кога вајду засад извлачи републикански кандидат Џон Мекејн, довео је бар до једне добре ствари – по општи интерес. Седницу „статутараца” директно преносе главне телевизије, тако да ће јавност бити у прилици да се обавештава из прве руке и докучује чему води, у суштини, ванредна изборна драма – изван биралишта.