Срби нису добродошли у Тузлански кантон

Од нашег дописника
Сарајево – Недавна одлука владе Тузланског кантона да буџетским средствима подржи повратак 30 Бошњака, који су иначе већина у том кантону (има их више од 90 одсто), и само троје Срба, обесмишљава причу о том кантону као примеру мултиетничности. У Одбору за заштиту права Срба у Федерацији БиХ та одлука кантоналне владе доживљена је као још једна порука Србима повратницима да они немају шта да траже ни у Тузли ни на подручју овог кантона, у којем их је, према попису из 1991. године, живело безмало 64.000, а данас их има једва нешто више од 7.000 људи.

Председник тог одбора Ђорђе Радановић за „Политику” каже да је тврдња како је Тузлански кантон оличење мултиетичности, коју радо понављају представници међународне заједнице у БиХ, „прича само за малу децу”. Њена испразност огледа се, истиче он, и у чињеници да је од 251 државног службеника у Влади Тузланског кантона само четворо Срба, а од 196 намештеника само њих троје су српске националности.

„Најновијом одлуком о подршци одрживом повратку, Влада Тузланског кантона исмева анекс седам Дејтонског мировног споразума, смеје се у лице српском народу и на посредан начин поручује Србима да немају шта да траже ни у Тузли ни у Тузланском кантону”, рекао је Радановић за наш лист, напоменувши како се анекс седам (он третира повратак свих избеглих) узима као „свето слово” само када је реч о повратку Бошњака у Републику Српску и када се говори о одласку високог представника Валентина Инцка.

Причу о Тузланском кантону као „оази мира, мултиетничности, међусобног уважавања и мултикултуралности”, годинама форсирану из Сарајева, према Радановићевим речима у воду баца и инцидент који се четвртог августа ове године догодио испред цркве у тузланском насељу Пожарница. Тада је непознати мушкарац пуцњавом из ватреног оружја „растерао” избегле Србе који су дошли да ту прославе Светог пророка Илију. Припадници МУП-а Тузланског кантона до данас нису открили идентитет мушкарца који је испалио рафал док је трајао црквено-народни збор у Пожарници.

Из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ најављују да ће се борити против одлука Владе Тузланског кантона каква је и ова последња, за коју оцењују да је дискриминаторска и да се у њој огледа вишегодишња политика према Србима повратницима. Доказ за то како се тамошња власт више од две деценије односи према Србима и српској имовини, наводе из одбора, јесте и чињеница да је „само 11 Срба повратника конкурисало за средства за одржив повратак”.

Службеници Владе Тузланског кантона одбацују све примедбе на њихов избор и тврде да „никакве дискриминације није било”, те да су „услови за конкурс за доделу донаторских средстава били исти за све”.

На молбу агенције Срна да прокоментаришу одлуку тузланске владе да подржи повратак  30 Бошњака и само троје Срба, у Канцеларији високог представника (ОХР), америчкој амбасади и делегацији ЕУ у БиХ одговорено је да су „домаће институције преузеле пуну одговорност за спровођење анекса седам” и да стога питање о таквој одлуци треба „упутити директно” ономе ко је ту одлуку донео.