Неопходна контрола новца

"Боље икад – него никад", готово хорски су јуче наши саговорници коментарисали идеју министра Млађана Динкића да се изменама постојећег Закона о приватизацији спречи улазак прљавог капитала. Оно што их је у највећој мери бринуло било је ко ће да спроводи измене Закона о приватизацији. Без обзира на то колико су јучерашње реакције на ову одлуку суштински биле различите, бивши државни званичници и економисти углавном су се сложили са министарском изјавом да "није сваки новац добар новац". Јер, пре почетка процеса приватизације готово и да није било приче о тајкунима, шпекулативном капиталу и маскираним богаташима у Србији.

Бранко Павловић, који је 2004. године неколико месеци седео у фотељи директора Агенције за приватизацију, још тада је истицао да се "у највећем броју случајева као купци фирми појављују прикривени богаташи". Данас, три године касније, он истиче да за контролу порекла новца никад није касно. Према његовим речима, то би требало да постане пракса, не само приликом приватизације, већ у било којој трансакцији.

– Није то само ствар прописа и њихове усклађености са светским стандардима. Закон о спречавању прања новца је ту област већ регулисао, без обзира на то што се такве одредбе не налазе у Закону о приватизацији. Ствар је у томе да ли имате институције које ће прописе моћи да спроводе. Да би се оне стабилизовале, потребне су деценије. Ипак, добро је и да Србија једном крене у том правцу – казао је Павловић.

Он додаје да се још 2004. године залагао да се у наше уговоре унесе клаузула да се исплата обавља у америчким доларима преко неке од америчких банака. Објашњење за инсистирање на оваквом предлогу Павловић је налазио у чињеници да Сједињене Америчке Државе имају најјачи систем контроле порекла новца. Тако би, објашњавао је Павловић, њихове институције биле брана да прљави капитал стигне и у нашу земљу. Бранко Павловић и данас сматра да би такво решење било најбрже. 

Александар Влаховић, бивши министар приватизације, такође је подсетио да је спречавање уласка прљавог новца приликом приватизације и раније било регулисано.

– На основу Закона о спречавању прања новца из 2001. године је и основана Управа за спречавање прања новца. Њен посао је да испита сваку трансакцију већу од 10.000 евра. До сада је Агенција од самог почетка приватизације о потенцијалним купцима у аукцијама, односно тендерима, обавештавала Управу за спречавање прања новца, чији је задатак био да изврши додатну проверу са другим органима, укључујући ту и Управу за борбу против организованог криминала. Потпуно је друго питање ефикасност те институције. Ако најављене измене Закона о приватизацији представљају израз воље да се детаљније контролише порекло новца, онда ја то подржавам. У супротном не видим како то измене прописа могу да побољшају ефикасност рада Управе за спречавање прања новца – рекао је Влаховић.

Раде Шевић, бивши директор Сектора за комуникације у Агенцији за приватизацију, потврдио је јуче да је та агенција редовно слала информације Управи за спречавање прања новца.

– Поражавајуће је звучало када је пре годину дана из те установе стигло јавно обавештење да они по том питању не могу ништа да ураде. Проблем је што је наш институционални механизам зарђао и то спречава његово нормално функционисање. У сваком случају, навијам за систем успостављања контроле, јер, на крају крајева, сви хоћемо чист капитал – оценио је Шевић.

Економиста Данило Шуковић, члан Савета за борбу против корупције, у последњих неколико година је у више наврата инсистирао на решавању овог проблема. Идеју министра Млађана Динкића и он данас описује речима "боље икад, него никад".

– Могућност уласка шпекулативног капитала у досадашњем поступку приватизације била је 100 одсто отворена. Проблем је што се власници прљавог новца прљаво и понашају. У таквом систему је немогуће направити систем демократских институција. Цивилизовани свет одавно води рачуна о томе и то је код нас морало и раније да се догоди. Сигурно је да ће овај закон важити за све и да ће се проверавати порекло новца и домаћих и страних инвеститора. Проблем може да настане када је у питању институционална подршка. Велико је питање ко ће прописе да спроводи. Неправедно је, међутим, то што закон неће важити ретроактивно, па ће се само мали број предузећа приватизовати по новим правилима – сматра Шуковић.

--------------------------------------------------------------------------

Сукоб Динкића и Павловића

Смену Бранка Павловића са места директора Агенције за приватизацију 2004. године у великој мери обележио је његов сукоб са Млађаном Динкићем, тадашњим министром финансија. Док је министар као разлог за његову смену наводио то што је поступак приватизације потпуно заустављен, Павловић се бранио да суштина напада на њега лежи у томе што моћници и богаташи не могу "у приватизацији да раде оно што су радили док је Влаховић био министар".