Скендербег међаши Црном Гором

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Док појединци годинама подносе кривичне пријаве против Митрополије црногорско-приморске због црквених застава са четири слова „С” у Гусињу, Плаву, Рожајама, Улцињу, Тузима и приграничном месту Затријебач, где су пре неки дан Албанци подигли споменик свом националном хероју Ђурђу Кастриоту, познатијем као Скендербег, вијоре се заставе државе Албаније. Црногорска власт о томе ћути и поред чињенице да је донела Закон о истицању државних симбола страних земаља којим је прецизирано да ће бити кажњен свако ко истакне заставу друге државе без присуства црногорске заставе, новчаном казном и до 20.000 евра.

Одлуку да споменик Ђурђу Кастриоту Скендербегу, кога Албанци сматрају националним херојем, буде постављен у Затријепчу, крај школе која носи његово име, донели су у почетком августа посланици једнонационалне Скупштине општине Тузи, којој председава Ник Ђељошај из Албанске алтернативе. Новац за овај пројекат обезбедила је Фондација „Тријеши” из Њујорка.

Охрабрени одлуком сународника из Тузи, и СО Улцињ је донела одлуку да се статуа Скендербега постави на кружном току у центру града. Малобројни Срби у овом граду кажу да нису ни посебно срећни ни несрећни, јер је „Ђурађ је био јунак који се више од двадесет година одупирао Османлијама, био је рођак и савезник Црнојевића, био је Србин”.

Споменик Скендербегу на дан откривања у Затријепчу, у Тузима, на платоу испред школе окупио је Албанце не само из Тузи који су плато прекрили заставама републике Албаније и заставама САД. Цео догађај је прећутан у црногорским медијима, тек наредног дана у вечерњим сатима стидљиво је емитована вест на националној телевизији где се није могао наћи кадар који сведочи о правој заступљености застава државе Црне Горе. За разлику од њих, информација је објављена на порталу „Малесија” и нешто касније на порталу „Борба”. Остали медији нису знали за овај догађај, као што ни надлежни државни органи нису видели да су заставе других држава „протерале” заставу државе којој јавно кличу: „Да је вечна Црна Гора.” Истина, једна црногорска застава се вијорила, али не на свечаности код споменика, већ на школском јарболу, где према закону, мора и бити стално истакнута.

Председник општине Тузи Ник Ђељошај захвалио је гостима, а посебно дијаспори, „без чије подршке овај пројекат не би био реализован”, а захвалност је упутио и председнику Скупштине општине Тузи Фадиљу Кајошају, потпредседницима Ивану Иванају и Харису Рамовићу и другима који су били укључени у реализацију овог пројекта.

Споменик Скендербегу је изливен од бронзе, у форми бисте, чија ће укупна висина са постаментом бити 260 центиметара. Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић верује да „непрестана албанизација Црне Горе” додатно оснажена „код овдашњих Албанаца победом Аљбина Куртија (на Косову), који је албански интегралиста и који је након победе на изборима прво довео у питање границе и територију Црне Горе”. „Једини спас да се не остваре њихови циљеви јесте православно помирење и повратак тробојке у све крајеве Црне Горе, па и у Тузи”, поручује Ковачевић.

Он додаје да је „отварање споменика Скендербегу у Затријепчу, у Тузима, прошло је са уобичајеном великоалбанском кореографијом уз поновни изостанак званичних симбола државе Црне Горе”.

„Очигледно је да се тренутни симболи државе Црне Горе сматрају необавезнима. Да би држава Црна Гора могла да се уозбиљи и да не би била понижавана на овакав начин, неопходно је да врати своје изворне симболе, иза којих би стала првенствено православна већина у Црној Гори, а то су – тробојка, сребрни грб Петровића и, наравно, српски језик као службени”, рекао нам је Ковачевић.

Он оцењује да „у време када су то били симболи Црне Горе, није било експанзије великоалбанског национализма на овом простору”.