Волан није само за мушкарце

Возачи јавног превоза терају аутобусе пребрзо, скрећу нагло као да измичу нагазним минама и заустављају возило бар три метра ван станице иако имају простора колико год им је потребно, често се жале путници. Професионални шофери из целе Србије, међутим, јуче су на полигонима „Београд пута” показали да умеју да провуку возило од десет тона између збијених препрека и паркирају га тачно у центар мете. Демонстрација вештине билаје део једанаестог такмичења најбољих професионалних возача и аутомеханичара Србије.

– Задацима на полигону проверавамо способности професионалних возача, указујемо на грешке које се дешавају на друму и скрећемо им пажњу на ситуације које могу да изазову саобраћајну незгоду. Осимспретности за воланом, шофери теретњакаморају да се одликују смиреношћу, солидарношћу и толерантношћу. Такмичари су најбољи возачи у јавним предузећима која броје сто хиљада радника – каже Војислав Ћоровић, председник Удружења возача Београда.

Штета што није било публике да се увери у преувеличаност мита о несавесним возачима. Више од 100 такмичара, ипак, било је захвално за мир у којем су изводили своје трикове јер, кажу, оно што рутински изводе сваког дана на друмовима постаје тешко тек када очи других професионалаца прате сваки њихов покрет милиметар по милиметар. Знајући колико их је трема стегнула, колеге су ћутке посматрале спретност такмичара све док савршен потез не би изазвао бучно одобравање или док их неопрезно чешање о препреку не би натерало на невољно мрмљање и одмахивање главом.

Растурене агрегате, од виталних делова кола претворене у расплетено клупко жица, за свега пет минута морали су да склопе аутомеханичари. Спретне руке брзо су састављале лагане делиће и смештале разнобојне жице у кутије тешке као олово, спремне да опет покрену моторе. Како кажу, за њих то није нимало компликован задатак јер се са разним кваровима често сусрећу и нису само једном морали да исту мајсторију понове на отвореном путу, када је од тога зависило да ли ће испорука стићи на време и да ли ће морати да заноће на друму. Једини проблем јесте, истичу аутомеханичари, што је време на надметању ограничено и што је конкуренција јака, али такмичити се са стручњацима, одају они признање колегама, прави је подстицај.

– Такмичење нам није нарочито искушење. Вожња на јавном путу или заобилажење рупа на коповима Колубаре, што радимо сваког дана, много је теже. Наш посао најбоља нам је припрема за такмичење. Шта ће нам посебне припреме када екипе до сада немају појма, сад ће доћи наша Маријана да им покаже како се вози – рекао је у шали Мирослав Илић из „Колубаре Лазаревац”, показујући на стидљиву чланицу његовог тима, једну од двадесет дама на јучерашњом надметању, које раме уз раме са мушким колегама зарађују за живот управљајући тешкашима од по неколико тона.

Маријана Маринковић је у десетој годиниодлучила да се бави овим послом. Када се по крају прочуло да постоји лепа и крхка девојка која вози за „Колубару”, нудили су јој да пређе за командну таблу аутобуса градског превоза, али је она одувек желела само камион.Њена грдосија тешка је десет тона.

– За вожњу оволиког камиона није важна снага колико умеће. Понекад је неопходно унети сву снагу, али чешће се ослањам на способност да осетим који је прави тренутак да само мало заокренем волан – прича Маријана, срамежљиво кршећи прсте украшене савршено маникираним ноктима.

Управо једна припадница лепшег пола, Јасмина Милатовић, запослена у „Ластри” из Лазаревца, надјачала је момке и освојила прво место у појединачној конкуренцији у Б категорији. Међу победницима су и возачи из Градског саобраћајног предузећа „Београд” и „Ласте”, док је прва места у три категорије заузео „Београд пут”. Маријана Маринковић је била међу првих шест.

Најбољи возачи ће учествовати на међународном такмичењу возача и аутомеханичара које ће се у септембру одржати на Златибору.

Љ. Перовић
В. Вукасовић