Сниматељи изнервирали Шербеџију

Зајечар – Као што се и очекивало, копродуцијска представа „Ко се боји Вириџиније Вулф” (загребачког „Улисиса” и Београдског драмског позоришта), у којој се појавио и легендарни Раде Шербеџија, у улози Џорџа, препунила је салу зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић”, а Шербеџија је представу завршио са два велика заслужена признања: добио је „Зоранов брк” стручног жирија и специјално признање града Зајечара – статуу са ликом Зорана Радмиловића, коју му је уручио зајечарски градоначелник Бошко Ничић.

Ова представа редитељке Ленке Удовички често је прекидана аплаузима, на крају и овацијама, трајала је готово три сата и непрекидно држала пажњу публике. Подједнако убедљива, поред Шербеџијине, била је и глума Катарине Бистровић Дарваш, Милана Марића и Ромине Тонковић.

Ипак, сенка на друго фестивалско вече пала је десетину минута по окончању представе. Домаћини су саопштили новинарима да неће бити уобичајених изјава актера управо завршене представе, што се, иначе, увек догађа. Тако је, речено је, одлучио двоструки лауреат Раде Шербеџија. Наводно, изнервирали су га сниматељи (претежно они из публике) који су, рекао је, ометали његову концентрацију. Новинари су били затечени, није им било пријатно и због тога што је Шербеџија имао непријатности. Али, да ли је морало баш тако? Чему после свих почасти?

И на сцени (пратећег) Фестивала малих позоришних форми, у зајечарском насељу Котлујевац, публика је прексиноћ уживала. Изванредан утисак оставила је својом (аутобиографском) монодрамом „Све што сам прешутјела” Миа Беговић, у режијској поставци Ивана Леа Лема. На истој сцени синоћ је виђена и „Кројцерова соната” Театра „Кабаре” из Тузле, у режији Небојше Брадића и извођењу Владе Керошевића.