Заев одбија Макронову понуду

Специјално за „Политику”
Скопље – Има ли шта Емануел Макрон да понуди Северној Македонији ако је тачна вест да ће идућег месеца посетити ову земљу, у којој још влада огорченост због тога што је Европски савет, превасходно на притисак француског председника, одустао од давања званичном Скопљу датума за почетак приступних преговора?

У кабинету премијера Зорана Заева кажу да немају потврду да ће Макрон заиста доћи у македонску престоницу, како то преносе поједини албански медији позивајући се на дипломатске изворе. Они наводе и то да ће шеф Јелисејске палате непосредно пре или након те посете отићи и у Тирану. Албанија је такође држава која је очекивала да ће током последњег заседања Европског савета добити датум за почетак преговора.

Према незваничним сазнањима „Политике”, од посете Макрона Скопљу нема ништа. А ни од његове понуде Северној Македонији, а то је стратешко партнерство са ЕУ уместо пуноправног чланства, која је за Заева неприхватљива. Вероватно и за ВМРО-ДПМНЕ, ако би та странка на ванредним изборима преузела власт, будући да и она чврсто стоји на евроатлантском курсу.

Премијер је у интервјуу за ТВ Алсат М казао да би за преговоре о чланству Македонцима било потребно седам-осам година, до када би биле спроведене све унутрашње реформе неопходне да би та држава могла пуноправно прикључити осталим земљама у ЕУ. Заев је рекао и да је Макрон немачкој канцеларки Ангели Меркел говорио само позитивне ствари о Северној Македонији, да је она одбијена због унутрашњих трзавица у ЕУ, јер француски кадар није прошао у Европску комисију. Премијер је питао зашто Скопљу није речено шта ће се десити, и то још прошле године или барем пре него што је склопљен Преспански споразум. По том договору, држава је променила име како би Грчка пристала на деблокаду њеног пута ка ЕУ.

Док чека охрабрујући сигнал из Париза, Заев ће отпутовати у Рим, где ће се 29. октобра састати с италијанским премијером Ђузепом Контеом и покушати да добије подршку за поновно покретање процедуре за доделу датума за преговоре. Пред пут има још један разлог за бригу. Последње испитивање јавног мњења у Северној Македонији показује да опозициони ВМРО-ДПМНЕ има подршку шест одсто грађана више него премијеров СДСМ. Странка Заева је на 36,6 процената док партију коју води Христијан Мицкоски подржава 42, 6 одсто Македонаца, наводи се у истраживању агенције „Јуроп електс”. Избори у Северној Македонији заказани су за 12. април.

Ако исход тих избора буде сличан резултату овог истраживања и тиме ће се показати колико је сумњиве веродостојности била сугестија са Запада да би Преспански споразум могао бити формула за постизање компромисних решења и у осталим балканским споровима. Ако би се стопама Преспанског договора кренуло по решење београдско-приштинског дијалога, а види се колико су напори Македонаца награђени, онда за косовско питање није искључен неуспех.

Александар Гајић, професор међународног права на Правном факултету Београдског универзитета, за „Политику” је истакао да се Преспанским споразумом постигао компромис само у погледу имена државе, док је случај Косова далеко сложенији. „Овај ’договор’ није модел за решавање проблема, будући да решава само један билатерални спор. Он показује колико су државе спремне да истрају да би заштитиле оно што сматрају својим националним идентитетом и националним интересом, макар се то питање покренуло само на нивоу његовог ’обележавања’. Преспански договор је компромис који није општеприхваћен ни у Северној Македонији ни у Грчкој”, истакао је Гајић.

Преспански договор је тактички припреман од стране САД. Циљ је био јасан ‒ Балкан не сме припасти Русима. Амерички изасланик Метју Нимиц успео је да од Македонаца издејствује промену устава и имена државе. Заузврат, отклоњене су баријере само за приступ НАТО-у. За браву ЕУ кључеве, међутим, не држе САД, него Француска.