Европски парламент сумња у „посвећеност Београда европској перспективи”

БРИСЕЛ - Аналитички центар Европског парламента оцењује да је Србија, „фрустрирана спорим напретком ка чланству у Европској унији, отворила простор за ближе везе с Русијом и Кином”, тако да се у сумњу доводи и општа „посвећеност Београда европској перспективи”.

Центар оцењује да је упркос одређеном напретку када је у питању усаглашавање са законодавством ЕУ у области политичких критеријума и владавине права, у Србији приметан и пораст стратешког такмичења глобалних сила што, како се оцењује у тексту, земљу може скренути са приступног процеса ЕУ.

Наглашава се да је Русија традиционални геополитички савезник Србије, при чему је Москва обезбеђивала „дипломатску подршку, инвестиције економску и војну помоћ”, а Србија се, заузврат, опирала притиску ЕУ да уведе санкције Русији због агресије у Украјини.

Анализа намењена за интерну употребу и информисање европских парламентараца наводи да је „Брисел критиковао одлуку Србије да потпише трговински споразум са Евроазијском унијом”, уз констатацију да сваки билатерални трговински споразум с трећим земљама мора бити раскинут уласком Србије у чланство ЕУ.

„Уз то, Србија је и оснивач иницијативе 16+1 између Кине и земаља централне, источне и југоисточне Европе. За Кину Србија представља кључни транспортни коридор и енергетско чвориште”, наводи се у анализи, преноси Танјуг.

Као „разлог за забринутост”, аналитичари Европског парламента наводе и сарадњу Србије и Кине у програму за развој војних дронова.

Оцењује се и да је „геополитичка орјентација Србије све више нејасна”, уз навођење информација о кинеским полицијским патролама на улицама Београда и стонима камера постављених у оквиру пројекта „Безбедни град” који се одвија у сарадњи са компанијом Хуавеј.

„Недостатак транспарентности око кинеских инвестиција ствара забринутост када је у питању посвећеност Србије примени правила конкурентности ЕУ, државне помоћи и јавних набавки”, закључује се у анализи.

Аналитичари за потребе Европског парламента указују и на чињеницу да је парламентарна Резолуција о Србији из 2018. године критиковала војну сарадњу Србије с Русијом и да је Србија позвана да се усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ.