Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путин и Ердоган оставили Курде кратких рукава

Није јасно ни шта је Башар ел Асад тачно добио споразумом руског и турског председника
Путин и Ердоган оставили Курде кратких рукава

Након што их је Доналд Трамп оставио на цедилу пред турском офанзивом, сиријске Курде ни Владимир Путин није заштитио кад је са Реџепом Тајипом Ердоганом преговарао о њиховој судбини. Руски и турски председник су се тим договором постарали за своје интересе, понешто је понуђено и сиријском лидеру Башару ел Асаду, док је Курдима остављена слабашна нада да ће моћи задржати самоуправу макар на делу територије коју су досад контролисали.

Једини добитак за Курде је то што је наложено њихово повлачење само с оног дела сиријско-турске границе за који је Ердоган испрва тражио да буде очишћен у дубини од 32 километра. Тај потез, будућа „безбедна зона”, између Тал Абијада и Рас ел Ајна, дугачак је око 120 километара. Након што је турска операција у Сирији почела, Ердоган је објавио да ће његова армија ипак заузети и шири појас, од 440 километара, али је од тога барем привремено одустао током разговора с Путином.

Шта ће се десити с остатком области у рукама Курда, укључујући и нафтна поља која ће бити међу кључним полугама за утицај у поратној Сирији, споразумом није прецизирано. Руско министарство спољних послова је, јавља Спутњик, саопштило да би нафта требало да пређе под контролу Асадове владе, али не и да је утаначено да се то догоди. За сиријску нафту ће се још неко време питати и САД. Оне су поручиле да њихови војници, који су с Курдима ослобађали тај крај од Исламске државе, до даљег неће отићи оданде јер је, како наводе, нужно да сачувају нафту од терориста и „осталих група које би тај приход могле искористити за своје малигне активности”, ко год све да се под тим подразумева.

И „политичко јединство” се може тумачити на неколико начина. Али, одредба споразума према којој Русија и Турска остају посвећене таквом „јединству” Сирије не слути добро по жеље Курда да имају икакву аутономију.

Курдске трупе ће, како су се усагласили Путин и Ердоган, за собом оставити и Манбиж и Тал Рифат, где су претходно пустиле Асадове јединице како би их оне заштитиле од турске офанзиве. То се напослетку испоставило за пуко одлагање повлачења.

Да ли ће се Асадова војска задржати тамо где је ушла, још једно је питање на које споразум не одговара изричито. Није назначено ништа ни за сиријске побуњенике који су учествовали у турској офанзиви на Курде. У тексту се наводи само то да ће заједничке патроле руских и турских снага патролирати подручјем из којег се Курди повлаче.

Присуство побуњеника у сиријском „политичком јединству” тиче се и протурских опозиционих група у провинцији Идлиб, која споразумом није обухваћена. Асад је пред састанак Путина и Ердогана, као да покушава обојици, нарочито шефу Кремља, да пошаље поруку пред разговор у којем неће учествовати иако се односи на будућност државе чији је председник, отишао у део Идлиба који су његове трупе ставиле под своју контролу и за турског председника казао да је „крадљивац”.

Ни ставка Путиновог и Ердогановог договора према којој ће се Русија и Турска придржавати Споразума из Адане не отклања све Асадове дилеме. У Адани је пре 21 годину договорено да ће Сирија гарантовати да наводне терористичке групе с њене територије неће угрожавати Турску, при чему се мислило на Радничку партију Курдистана, за коју власти из Анкаре тврде да је и даље повезана са садашњим курдским трупама. „Адана” је Турској давала право да, ако опасност по њу ипак постоји, пошаље војску пет километара унутар јужног суседа, али јој је и налагала да се ту не задржава дуго. Примењено на тренутну ситуацију, пре свега гледе тога колико још турска армија може остати у Сирији, тај аранжман би у Анкари и Дамаску могли тумачити на разне начине.

Асад је изгубио тиме што је његов савезник, Русија, легализовао присуство непријатеља његовог режима, Турске, на сиријској територији. Али, вероватно неће изгубити градове које је од Курда преузео од почетка турске офанзиве и можда Ердоган буде попустљивији око Идлиба како би на другој страни очувао тампон-зону према Курдима. А њима остаје да чекају следећи удар, који сигурно стиже, и да виде могу ли још ишта искамчити од Руса и Американаца.

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

драган лучић
Изгледа да коментаторима нису познате ни основне ствари о рату у Сирији. Курди су били у савезу са САД све ове године до јуче. С тенденцијом да остваре независну државу. Амери су их оставили. Онда су с вратили Асаду не би ли се заштитили од Турака. Шта је требало да добију? Добиће што су и пре имали - нормалан живот у Сирији у којој их има око милион за разлику од Ирака и Ирана где их је по око 5 милиона и Турске где их има преко 15 милиона.
буки
@драган лучић, Турци су протерали само Курде са границе у дужини од 120 км. Оне који на североистоку Сирије са Америчким војницима "чувају" нафту, неће дирати сигурно. Осим тога 4-5 дана пред агресију на Сирију, Ердоган је био у посети Трампу. Шта мислите, да су размењивати рецепте за торте? Такође је био и у посети Путину. Све су они утаначили, а Асад нека смисли шта ће са порушеном државом и како ће да нахрани народ.
драган лучић
Асад смишља и засад му много боље иде него Гадафију.
Dule
Danas Kurde, sutra Srbe.
Dusan
Dragane, svi neprijatelji Kurda u tom delu sveta su bili na strani nacista...
драган лучић
Тако је. Под скуте нацистима, усташама, Британцима, Америма и свима који су нас тукли. Јер Руси нас нису тукли и неће нас тући али ће нас можда оставити на цедилу једном. Каква памет!
Дипломирани политиколог
Како оно беше рече наш народ:"Тешко оном кога Руси бране а Грци хране". Ето и потврде. Русију само две ствари интересују у Сирији: војна лука Тартус и ваздухопловна база Хмејим. Русија присутна на Медитерану испуњава свој вековни стратешки циљ број 1: да изађе на "топла мора". Ништа, ама баш ништа више од тога њу не занима у Сирији.
драган лучић
Није то никад наш народ говорио, него је то измишљена пропагандна флоскула попут многих других којима жели да се припише нека вековна мудрост. Кога је то Грци требало да хране па нису нахранили? И какве то везе има са Србијом? Кога је то требало Руси да бране па нису одбранили? Што се тиче стратешког циља, учили сте из врло старих уџбеника изгледа.
liberat
Kurdi su jasno odabrali američku stranu i tu Rusi nemaju veze sa tim. To je činjenica. A ovde odmah se napada Rusija . Srpsko rukovodstvo je izvuklo pouke iz toga, jer inače ne bi nam dopremali raketni sistem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.