Сајбер напад је тешко избећи

Не постоји сајбер рат, јер се још није догодило да две војске ратују искључиво у сајбер простору, али је зато сајбер ратовање увелико присутно, а са развојем нових технологија све више ће мењати начине борбе.

Већ сада сајбер ратовање умногоме је изменило сукобе између војски, односно постало њихов саставни део. Не чуди стога што су се организатори панел дискусије о сајбер безбедности, која је одржана у Београду под окриљем Фондације „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС), одлучили да је наслове „Дигитално бојно поље”.

Говорећи на тему „Ратовање у сајбер простору” потпуковник др Драган Младеновић из Управе за телекомуникације и информатику Генералштаба Војске Србије истакао је да је сајбер напад тешко избећи, али када се он деси још теже је открити одакле је он изведен.

Како је објаснио, нападач користи рањивост војне технологије како би извео напад, односно ушао у систем и на различите начине нанео штету противнику.

– Да бисте се потпуно обезбедили од сајбер напада морате да заштитите све своје рањивости што је немогуће, јер за неке од њих и не знате да постоје. Због тога не можемо да искључимо могућност сајбер напада, већ да је прихватимо и припремимо се за њу. Уз то, не можете лако ни да откријете ко је нападач, осим уколико он не направи неку грешку приликом извођења напада и тако се, практично, сам разоткрије. Међутим, најчешће се сајбер нападачи открију тако што је њих неко претходно надзирао – рекао је потпуковник Младеновић.

Како је навео, по дефиницији сајбер нападом се сматра онај чији је ефекат упоредив са оружаним нападом. Он је поменуо и пример коришћења ботова који генеришу коментаре, додавши да велики број коментара потиче од таквих система, као и да постоје војне и обавештајне јединице које се искључиво тиме баве.

– Корисници морају бити свесни тога јер је много оних који прочитају само наслов текста и коментаре несвесни да се иза њих крију овакви системи различитих заинтересованих страна – рекао је потпуковник др Драган Младеновић.

Нуклеарне силе углавном су силе и у сајбер простору, рекао је Младеновић и додао да се повећава број армија које се баве активностима у сајбер простору. Као пример сајбер ратовања, он је подсетио на случај убацивања вируса „Стакснет” у ирански нуклеарни систем, али је истакао да за већину примера сајбер ратовања јавност и не зна. Потпуковник Младеновић одговорио је и на питање које се тицало могућности сајбер напада на тзв. критичну инфраструктуру, попут електроенергетског система, система водонабдевања...

– Такви напади су врло ретки јер је терористима још увек много лакше да напад на инфраструктуру изведу конвенционалним оружјем, да баце бомбу, на пример, него да развијају вештачку интелигенцију и изведу сајбер напад. Иза таквих напада, најчешће стоји политичко ангажовање против друге државе, а не терористичка група, али са развојем интернета ствари и 5Г технологија очекује се раст такве врсте напада – рекао је Младеновић.

На панелу су говорили и Драгослав Станижан, руководилац Службе за информациону безбедност и технологије Националног ЦЕРТ-а Републике Србије који је представио рад ове институције, која је под окриљем Ратела и, бави се, између осталог сајбер безбедношћу, као и Жарко Кецић, руководилац Сектора ИКТ сервиса РНИДС-а.