Нови напад загонетног створа

Салаш Ноћајски – У ноћима од уторка до четвртка у Салашу Ноћајском заклано је још осам оваца, а можда и више, јер нико нема прави увид. Гласине пристижу у месну заједницу и месну канцеларију, којима оваква евиденција није у опису посла. У две ноћи Зорану Чупићу заклане су четири овце, Жарку Достанићу страдале су две и ован капиталац, а две су повређене, док је Владану Николајевићу једна заклана и једна повређена. Шеф месне канцеларије Љуба Радосављевић каже за „Политику” да село још није захватила паника, али свакако може да се говори о општој узнемирености.

– Приликом напада на овце и козе у марту и априлу ове године, људи су описивали животињу нападача као крупну, сличну, рецимо, псу расе ротвајлер. Сада је описују и друкчије, тврде да је чак нешто мања, јер се у једну шталу провукла кроз прилично мали отвор и направила покољ. Некима се причинило да су видели не само једну већу животињу, већ и нешто мању. Углавном од описа нема неке практичне користи, и не може се кренути од једног до другог власника паса да би се препознала крволочна животиња – каже Радосављевић. – Неки су спремни да осумњиче шакала каквих има по Мачви, а други кажу да дивља животиња, уз то стрвинар, не убија из обести, већ колико јој је потребно за храну. Кад се саберу сведочења свих петнаестак домаћина којима су заклане овце или козе, не може да се изведе поуздан закључак.

У мартовским и априлским нападима непозната животиња у два ноћна похода заклала је у Салашу Ноћајском, надомак Сремске Митровице, 54 овце и козе. Сека Радосављевић је пред крај марта поранила да заложи ватру испод кајсија, угрожених од мраза, када је на крају дворишта, код штале, угледала великог црног пса широких груди. Сека је загаламила па је пас побегао.

– Кад сам пришла штали затекла сам ужасан призор, две младе козе и три јарета лежали су изгризени, у мукама – сећа се Сека. – Нема никакве сумње да је то учинила животиња која је побегла. Никада нам се тако нешто није догађало, па смо и овог пута оставили козе незатворене. Рачунали смо да ће се звер вратити, па је син са пушком дежурао неколико ноћи. Али. ништа се није појавило.

У мартовском крвавом походу страдале су овце и козе код више Салашана. И тада су неки сумњичили шакала, али ветеринари који су лечили повређене овце и козе и искуснији ловци тврдили су да је шакал нејак да би удавио одраслу овцу или козу. Баш у јеку прича о врсти, звер је поново напала. Још једном је, уочи Ђурђевдана, изабрала шталу Радосављевића, који су овог пута имали више среће па су стигли да спасу четири придављене козе. Нису видели нападача, али су чули скокове велике животиње док је бежала са имања.

Уочи Васкрса нападнуто је економско двориште Николајевића, који су ујутро затекли удављеног младог овна са кога је поједен бут. Велика овца, тешка преко сто килограма, лежала је смртно изгризена, а поред ње су у ранама лежала три јагњета.

Свакакве приче шире се по Салашу Ноћајском али и Сремској Митровици. Једна од њих укључује и могућност да овце коље животиња савршено обучена за убијање, испробана у овдашњим илегалним борилиштима паса. Салашански ловци покушаће да је одстреле са чеке, код које ће, кажу, као мамац, да вежу јагње.