Рибљи сос и клин чорба
Како само воле Вијетнамци тај свој домаћи рибљи сос, "нуок мам" који већ својим називом показује да је вијетнамски "национални сос". Кажу да им је то и храна и зачин и извор минерала и витамина неопходних организму и да их је то одржало у годинама глади. Преливено и зачињено овим сосом све се могло јести. Ко је могао...
И како га праве: Ситну белу рибу ставе на асуре и држе неколико дана на врелом сунцу, затим је слажу у буре, као ми купус рибанац за зиму, ред риба, ред љуте паприке, ред црног бибера, ред морске соли и тако до врха, онда то добро набију, притисну каменом одозго и оставе на сунцу, буре на дну пробијено рупицама, испод њега посуда и како све то ври – тако у суд капље сос, а мирис се шири около...
Национално јело број један је, то сви признају, супа "фо", а то је нешто као "вијетнамски лонац", али се високо цени и "тит чо", месо припремљено на дванаест начина, а какво месо то ће читалац сазнати ако буде имао стрпљења да ово прочита до краја.
Пошто је то тако, идемо редом у описивању припремања ових вијетнамских специјалитета.
Дакле, прво супа "фо".
Вијетнамска супа "фо" је јело за сваког у свакој прилици. Супу "фо" једу сељаци, радници, интелектуалци, житељи града и села. Супу "фо" можете јести у свако доба дана, у рано јутро, у подне, увече пре спавања. Супу "фо" можете јести код куће, у најбољем ресторану, или с ногу на улици у "амбулантним" породичним кухињама, ту је и најбоља, ако је веровати странцима који су све то пробали уживајући при томе у вештини са којом стари кувар барата са лонцима, сатаром, месом, поврћем и зачинима и пријатном мирису који се шири. Супа "фо" прија лети за време највећих врућина – расхладиће вас, прија у прохладним зимским данима, кад влага продире до сржи – угрејаће вас, супу "фо" можете јести на свадбама и весељима, на сахранама и данима жалости... Ово је само део онога што је у славу овог "националног јела број 1" рекао њихов познати писац Нгујен Туан (1910 – 1987)
И још је на то додао: "Утолико пре што је то јело тако јевтино, стаје свега 10 гроша и што је за његово справљање потребно само мало добре воље, лонац, најбоље онај тешки тучани, мало топле воде и свега помало од онога што вам се нађе при руци".
Испада, по овом, да је то нека вијетнамска "клин чорба". Међутим, кад се мало боље погледа, помирише и проба – види се да би то пре могао бити "вијетнамски лонац", попут – "босанског лонца".
(Идућег четвртка: Рецепт за двоје гладних)
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


