Било дима, није било ватре

Густи магличасти појас који је ових дана обухватио престоницу надвио се додатно и над депонијом „Винча” са које се већ шести дан извија дим. Он потиче од пожара који су избили на пет места у унутрашњости депоније. Отвореног пламена на градском отпаду није било, а дим је продукт „судара” метана, који се ствара у слојевима смећа, и ваздуха. То је, како кажу у ЈКП „Градска чистоћа”, такорећи уобичајена појава на депонији.

– Метан настаје у дубљим слојевима отпада, а због померања земље и стварања пукотина излази напоље. У контакту са ваздухом ствара се дим. То је нормална појава на депонији, посебно ако се у обзир узме конфигурација терена и њена старост. Подсетимо, депонија је изграђена 1974. године – каже Марко Попадић, директор ЈКП „Градска чистоћа”. Услед вишедеценијског таложења, дубина на којој се налази смеће на појединим местима износи и 70 метара.

Дим се, како каже Попадић, појавио на пет места, и то у делу према реци. На три места радници „Чистоће” већ су интервенисали и спречили могућност додира метана и ваздуха, а јуче су до поподневних сати остале још две локације из којих се „пушило”.

– Да бисмо стигли до простора где се дим појављује, потребно је да механизацијом направимо пут јер је реч о неприступачним локацијама. Зато у први мах нису „угушена” сва места. Локације са којих избија дим затрпавамо земљом јер је то, у овом случају, најефикаснији начин. За затрпавање задимљених места ангажовани су само наши радници јер није постојала потреба да се додатно позову ватрогасци нити било ко из Сектора за ванредне ситуације – напомиње Попадић.

Пошто није било отвореног пожара, надлежни кажу да није било опасности по животну средину, али су ситуацију ради предострожности пратиле екипе Завода за јавно здравље.

Овај пожар, који се појавио пре неколико дана, не може да се мери са оним који се догодио пре две године када је депонија горела више од месец дана и када се пола града гушило од тог дима. То је био један од највећих пожара од постојања депоније. За његово гашење употребљено је око 65.000 кубика земље и алтернативна средстава попут раствора смеђих алги. И тада је узрок био метан, али је у то време постојао већи проблем јер је цела депонија после поплава 2014. године постала клизиште. Да би се то спречило, изграђен је потпорни зид у правцу ка реци који је завршен ове године. Тиме је бар, како кажу надлежни, спречено да депониjа клизи ка Дунаву.

Тада је еколошки акцидент изазвао узнемиреност код суграђана јер су се о утицању дима на здравље појавила различита мишљења. Према мерењима Градског завода, већег прекорачења загађености осим у два случаја није било, док су стручњаци са Хемијског факултета тврдили да се права слика загађења са депоније није могла сагледати јер наша земља нема лабораторију за истраживање и бележење честица прашине и чађи, које могу да „носе” тешке метале и једињења која имају канцерогена својства.

Ових дана почело је уређење једне од најнеуређенијих депонија у Европи. Раде се припреме простора где би требало да никне спалионица, односно неколико објеката за прераду отпада. У једној од њих би се прерађивао новодоспели отпад и из њега производила електрична енергија.