Штедња у динарима исплативија од девизне

Просечна камата на штедњу у динарима 2,83 одсто, а на евре 0,86 одсто. – Учешће динарске штедње у укупној достигло је готово шест одстоДинарска штедња је већ неколико година исплативија од девизне, а тако је и ове године, о чему сведочи редовна анализа Народне банке Србије (НБС). И ове године, поводом Светског дана штедње, централна банка наставља да промовише динарску штедњу. Наводе да је исплативост штедње у домаћој валути последица повољног мaкроекономског амбијента и стабилних монетарних услова, ниске и стабилне инфлације и релативне стабилности курса динара према евру. НБС подсећа и да динарска штедња има повољнији порески третман, јер се камате на динарску штедњу не опорезују, док се камате на девизну штедњу опорезују по стопи од 15 одсто. Сем тога, релативно су више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима.

Анализа показује да би штедиша који је у последњих годину дана штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио око 2.700 динара (или око 23 евра) више у односу на штедишу који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио око 845 евра, односно противвредност наведеног износа од 100.000 динара.

Већа исплативост динарске у односу на девизну штедњу важи не само за годишње орочавање, већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове. Током претходних седам година, у случају орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у око 85 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања депозита на две године динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Међутим, иако је динарска штедња исплативија од девизне и динарски полози штедиша из месеца у месец достижу нове највише нивое, чињеница је да они ипак остају верни чувању пара у чврстој валути. И да се поверење у дугорочно очување вредности домаће валуте тешко враћа. Девизна штедња становништва достигла је 10,6 милијарди евра, а динарска штедња је у октобру износила готово 75 милијарди динара, што је, прерачунато, око 635 милиона евра. Укупна штедња – и динарска и девизна – износи 1.281.220 милиона динара, па је тако учешће динарске штедње у укупној достигло готово шест одсто.

Динарска штедња је више него четири пута већа у поређењу са крајем 2012. Прошле године је повећана за 10,9 милијарди динара (око 22 одсто), а у овoj години нето прилив више од 13 милијарди динара већ сада је надмашио целокупан прошлогодишњи раст. У протеклих годину дана (од октобра прошле године), штедња у домаћој валути повећана је за више од 30 одсто. Штедња у девизном знаку је у читавој претходној години повећана за 0,6 милијарди евра, а у овој години њено повећање за сада износи 0,7 милијарди евра.

Иначе, просечна пондерисана каматна стопа на депозите становништва у динарима на крају августа 2019. износила је 2,83 процентних поена и нижа је за 7,12 одсто у односу на август 2012. године. Упоредива каматна стопа на депозите становништва у еврима у истом периоду је смањена за 3,42 процентна поена – на 0,86 одсто.