Тест за предвидив порески третман

Тест самосталности треба да утврди да ли предузетник остварује приходе од самосталне делатности или је заправо запослен у компанији која га ангажује као подизвођача и на тај начин остварује приход као физичко лице. Ова новина биће уведена кроз Нацрт закона о порезу на доходак грађана, који би Влада Србије требало да усвоји, а примена се очекује од 2020. године.

Према речима Драгана Демировића, помоћника министра финансија, тест самосталности за предузетнике се уводи због тога што је питање предвидивости пореског третмана појединих врста прихода, уз истовремено спречавање злоупотреба, од изузетног значаја за пословну климу у свакој држави. Један од проблема који се појављују у већини савремених држава јесте то да послодавци, уместо запослених, из пореских разлога ангажују предузетнике, најчешће оне који се паушално опорезују.

– Да би се спречила оваква пракса, било је потребно прописати јасне критеријуме за идентификовање неадекватног ангажмана предузетника и прописати посебан строжи порески третман прихода који из њега произлазе – каже Демировић.

Изменама Закона о порезу на доходак биће прописано девет критеријума на основу којих ће се на потпуно јасан начин утврдити да ли приходи које послодавац, односно налогодавац, исплаћује предузетнику треба да се опорезују по општим правилима за опорезивање предузетника или по посебном режиму.

Наведени критеријуми односиће се на ниво прихода које предузетник остварује од једног клијента и његових повезаних лица, дужину трајања ангажмана предузетника од стране једног послодавца, на то да ли од послодавца зависи када ће предузетник користити годишњи одмор, да ли предузетник за рад користи просторије и опрему послодавца, да ли послодавац организује стручно усавршавање за предузетника, на постојање клаузуле ексклузивности у уговору између послодавца и предузетника...

Наш саговорник наглашава да су критеријуми изабрани на основу најбоље упоредне праксе и биће потребно да конкретан посао између послодавца и предузетника испуњава већину прописаних критеријума да би се на исплату прихода предузетнику применио посебан порески третман.

– У контактима са представницима ИТ сектора појавила се дилема да ли ће наведени критеријуми бити правилно примењивани у пракси. Не искључујући могућност да ће се појављивати дилеме око тога како поједине критеријуме треба примењивати у пракси, може се, ипак, недвосмислено закључити да је прописивање теста самосталности значајан корак унапред. Поготово у односу на постојећу ситуацију, када имамо прописано само начело фактицитета као општу меру за спречавање злоупотребе пореских прописа, што би Пореској управи у пракси остављало много више слободе у погледу тога како ће за пореске сврхе третирати појединачне пословне односе између предузетника и њихових налогодаваца – објашњава Демировић.

У случају да предузетник паушалац одговори позитивно на најмање пет питања сматраће се да није самосталан, па ће накнада коју остварује бити опорезована као остали приход у складу са чланом 85 Закона о порезу на доходак грађана, а на такву накнаду обрачунаваће се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26 одсто. То практично значи да тај предузетник неће бити опорезован паушално, већ као физичко лице, што му доноси и већи порез. С друге стране, у случају да паушалац прође тест, наставиће да послује као и раније.

Представници ИТ сектора били су прилично гласни у претходном периоду и јавно износили замерке на ове критеријуме. Њима смета што су критеријуми „лабави” и нису апсолутно јасни, па се, према њиховој оцени, доста препушта на вољу пореском инспектору. Пошто му је дато превише слободе при тумачењу критеријума остаје бојазан да у пракси не прођу једнако сви који имају исту или сличну ситуацију у вези са ангажманом, већ да буду препуштени на милост и немилост инспектора.

Неједнака правила игре

Александар Будић, финансијски саветник ИТ компаније „Севен бриџис”, сматра да је главни проблем то што тренутно не постоје детаљно уређена правила за ангажовање предузетника за послове из основне делатности, као ни став државних органа како третирати ове случајеве у пракси.

– Та чињеница изазива неколико негативних ефеката, међу којима су за ИТ најзначајније: непостојање једнаких правила игре за све учеснике на тржишту рада, различит начин опорезивања појединаца за исту или сличну врсту дохотка и постојање значајних правних ризика у пословању компанија и појединаца који примењују ову праксу ангажовања. Такође, ова пракса ангажовања појединаца имала је и значајне позитивне ефекте на резултате ИТ сектора у Србији јер ојачава конкурентност фирми и појединаца у односу на конкуренцију из иностранства. Мислим да је проблем комплексан и да је немогуће наћи решење којим би сви у ИТ заједници били у потпуности задовољни, а да ставови о могућим решењима углавном зависе од личне позиције у овој дихотомији. Притом, ти ставови често игноришу проблеме и аргументе осталих неистомишљеника у заједници или игноришу опште аномалије овог и оваквог стања – каже Будић.