Венац баштине – кућа за „Коло”

Први конкурс и прва награда – тако би могао да се похвали пројектантски биро „Забриски” који је јуче победио на архитектонском конкурсу за идејно решење нове зграде Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло” која ће бити подигнута на месту бивше Ђумрукане у Карађорђевој улици 13. Биће то прва стална адреса за чуваре народног играчког, певачког и музичког блага Србије јер „Коло” од оснивања 1948. године ради у привременим просторима.

Шесточланом победничком тиму предвођеном архитектом Милком Гњато највећи изазов био је да обликује објекат тако да задовољи потребе „Кола” и да са два спрата не угрози ни визуре ни карактер Косанчићевог венца. Јер, очувањe погледа на Косанчићев венац био је један од конкурсних задатака зато што он са Београдском тврђавом, Карађорђевом улицом и обалом Савског пристаништа чини највреднију и најприказиванију визуру Београда која је већ нападнута транзиционом агресивном изградњом.

– Као одговор на постојећи амбијент објекат је конципиран тако да је наставак јавног простора Косанчићевог венца. Спољну сцену осмислили смо тако да се физички наставља на затворену и по потреби могуће их је повезати. Захваљујући стакленој фасади и истицањем велике сцене у унутрашњости објекта направљена је веза са објектом Ђумрукане на симболичком нивоу јер је она некада функционисала као први сценски простор Београда – објашњава Гњато.

Осим предлога за објекат ансамбла „Коло”, од учесника конкурса тражено је да понуде идеје за уређење суседне парцеле у Карађорђевој 15-15а где би могао да се нађе јавни објекат културне намене. Њихови предлози за парцелу од око 0,28 хектара анкетног су карактера и нису обавезујући за наручиоца конкурса.

– На суседној парцели осмислили смо Центар за истраживање и промоцију културне баштине Србије, чије је постојање неопходно. То нам је омогућило да уместо кровне равни формирамо јавни простор који би могао да служи и као летња сцена, атријум, улаз у објекат Ансамбла и Центра за истраживање и промоцију баштине, кафе-бар павиљонског карактера. На тај начин не само да поглед са Новог Београда на Косанчићев венац није угрожен, него је сачуван и супротан, ништа мање важан поглед са Косанчићевог венца на Нови Београд – објашњава Гњато.

Венац баштине, како је студио „Забриски” назвао свој рад, у конкуренцији од 17 идејних решења колико их је пристигло на јавно надметање издвојио се у старту због начина на који су осмислили сценски простор, каже Владимир Декић, представник наручиоца конкурса и директор „Кола”.

– Рад који је овенчан првом наградом акценат је ставио на сцену која може да буде класична, али нуди и бројне савремене приступе изражавању уметности народне игре, песме и музике. Сцена је тако обликована да ће публика моћи да се гледа преко ње, има могућност да буде распоређена око сцене или да наступе посматра и споља. То је за нас, посебно за кореографе, револуционарно јер ће коначно добити наменски простор где ће моћи да развијају и искажу све своје потенцијале. У региону и шире нема сцене која је пројектована за народну игру и ми у ансамблу смо презадовољни – истиче Декић и додаје да су на припреми конкурса радили годину дана и да им је он  био подстрек да одговоре на то шта је мисија „Кола” у 21. веку.

Следеће године требало би да буде завршено пројектовање и добијена дозвола за градњу објекта од око 13.000 квадратних метара.

Изградња ће почети крајем 2020. или почетком 2021, додаје Декић, а пројекат ће  финансирати република.

Од театра на Ђумруку до нелегалних објеката

Некадашње здање лучке Царинарнице изграђено је око 1835. године као један од првих објеката који је у том делу града у целости зидан од чврстог материјала, опеке и камена, и где је 1841. основано прво позориште у Београду – Театар на Ђумруку. Ђумрукана је оштећена у бомбардовању Београда 1944, а срушена годину касније у рашчишћавању града.

Ту локацију у међувремену су окупирале бројне нелегалне бараке и складишта иако је реч о амбијенталној целини Косанчићев венац – најстаријем сачуваном делу Београда изван зидина тврђаве.

Три награде и три откупа

Наградни фонд од 2,2 милиона динара петочлани жири са проф. Михаилом Тимотијевићем на челу распоредио је на следећи начин:

– победник, тим архитеката Милка Гњато, Иван Зулиани, Ивица Марковић, Федор Јурић, Мартина Милошевић и Душица Плазинчић са сарадницима, добио је милион динара,

– другопласирани ауторски тим ARCVS у саставу Бранислав Реџић, Драган Ивановић, Зоран Миловановић, Сузана Тисовец, Милица Тасић, Душан Милошев и Невенка Реџић награђен је са 600.000,

– трећепласираном тиму аутора – Милошу Јокићу, Тијани Мачкић, Душану Николићу, Николи Ђорђијевском са сарадницима – припало је 300.000 динара.

Додељена су и три откупа у износима од по 100.000 динара:

– тиму Ристе Добријевића и Љиљане Чавић,

– „Unknown” студију,

– Милану Караклићу.