Тражи се нова победа против првака Италије

Партизан има прилику да вечерас (20 часова) пребрине све бриге око пласмана у други круг Еврокупа за кошаркаше, уколико и други пут у овој сезони савлада италијанског првака Рејера из Венеције. У овој утакмици шестог кола, која се игра у „Штарк арени”, „црно-бели” ће покушати да дођу до шесте узастопне победе у овом такмичењу и остану једини тим без пораза.

– Веома занимљива утакмица је пред нама – рекао је Партизанов тренер, италијански стручњак Андреа Тринкијери. – У Венецији смо одиграли изузетно чврст меч и тада смо имали прилику да осетимо колико добар може бити тим против којег играмо. Имају искусне, талентоване играче и сигурно је да ће дати све од себе да пруже свој максимум против нас. Са друге стране, ми знамо шта треба да радимо у нашој кући, пред нашим навијачима.

„Црно-бели” су управо против Рејера, у гостима, почели успешан низ на европској сцени, победивши са 66:63. Тада се видело да игра италијанског тима почива, пре свега, на Деју, Брамосу, Вату и Шапелу, који у просеку постижу 46 поена (од 75,2 тима). После два узастопна пораза на старту, Рејер је нанизао три победе и пробио се на друго место Б групе. Међутим, у Првенству Италије је на 13. позицији после седам кола, са три победе и четири пораза (води Виртус из Болоње, једини без пораза, са тренером Ђорђевићем и тројицом српских играча). Прекјуче, у седмом колу домаће лиге, екипа из Венеције је изгубила у гостима од Бриндизија са 75:71.

– Венеција је веома добар тим, са пуно искусних играча. У првом колу смо одиграли неизвестан меч и морамо бити свесни да ће и наредна утакмица бити велики изазов. Прва половина групне фазе Еврокупа је за нас била веома добра и даћемо све од себе да наставимо у том правцу – нагласио је плејмејкер „црно-белих” Огњен Јарамаз.

Кад се састају Партизан и Рејер, неизоставно је и подсећање на Дражена Далипагића, најбољег стрелца у историји ова два клуба. За десет сезона у „црно-белима” постигао је 8.278 поена (просек 33,7). У дресу клуба из Венеције, који је неколико пута мењао име, провео је четири сезоне (1980–1981, 1985–1988) и 13 пута постигао на једном мечу 50 и више поена. Рекорд је поставио 25. јануара 1987, против Виртуса из Болоње, када је дао 70 поена, што је други најбољи скор у највишем рангу Италије (Сандро Риминучи 77 у сезони 1963–1964).

Далипагић је на два меча убацио по 57 поена за екипу Венеције, а четири пута по 56. У својој првој сезони у том клубу, 1980–1981, водио је тим до финала Купа Кораћа, у којем их је савладао Хувентуд у Барселони са 105:104 после продужетка. Венеција је имала вођство 92:90 секунд пре краја, али је Џо Галвин погодио, испаливши хитац одмах чим је примио лопту из аута.

Први наш кошаркаш у дресу Рејера био је Немања Ђурић који је у сезони 1967–1968. био једини странац ван Америке у Првенству Италије, а тада је сваки тим имао само једног страног кошаркаша. Дубок траг у том клубу оставили су и Трајко Рајковић, који је већ у наредној сезони (1968–1969) наследио Ђурића на месту центра и био први стрелац лиге; затим је тамо играо Дражен Далипагић, па Ратко Радовановић, трећи вансеријски центар из Србије у том тиму, чији је дрес носио пуне четири сезоне (1986–1990). Александар Николић био је први страни тренер у Рејеру, у сезони 1982–1983.