Како је настао бицикл

Готово да нема места на нашој планети где се не вози бицикл. Он служи за рекреацију, такмичење, али и као превозно средство до посла, школе, пијаце...

Данас их има најразноврснијих, од класичних до оних спортских са изузетно танким гумама, мењачима и брзинама. Најбржи су бицикли са пуним точковима и равним оквирима, који функционишу као једра на једрењаку. Уз брзо окретање педала, што је главни услов за кретање, возач овог двоточкаша има и помоћ у ветру који гура бицикл напред. Последњих година усавршени су и бицикли за вожњу по неравном, каменитом и брдовитом терену који имају чврст оквир и посебне точкове са испупчењима које спречава клизање по песку или влажном тлу.

Неки историјски подаци указују на чињеницу да су древни Египћани поседовали направу на два точка која је личила на данашњи бицикл. Ипак, творцем првог бицикла сматра се Немац барон фон Дрес. Он је 1817. године осмислио „машину” која се састојала од два точка спојена дрвеном шипком, и назвао је дресина. Ова дресина функционисала је тако што се возач горњим делом тела делимично ослањао на дрвени ослонац за руке, а ногама се одбацивао од земље на једну и другу страну, пошто није имала педале.

Шкотланђанин Макмилан је око 1840. године, искористивши дресину, на задњи точак наместио „колено” које је спојио полугом са педалама. На овој направи Макмилан се возио толико брзо да су га ухапсили због „бесне вожње”. Назив бицикл први пут је употребљен 1865. године када је Француз Лалман причврстио „колено” и педале на предњи точак возила које је подсећало на дресину. Овакав бицикл је назван „труцкало” јер је имао дрвени оквир и гвоздене точкове. Три године касније почели су да се употребљавају метални точкови са шицама и тврдим гумама.

У годинама које су уследиле појавио се бицикл другачијег изгледа – са предњим точком који је био знатно већи од задњег. Оваква направа била је знатно виша од дотадашњег бицикла, и захтевала је праву вештину возача да би се возила. Око 1885. године овај двоточкаш коначно добија изглед какав и данас има.

Бицикл је од тада до данас по изгледу остао скоро исти, али су проналазачи у међувремену много радили на његовој брзини и лакшем управљању. Осим бицикла које данас користимо, постоје и направе са више точкова постављених у низу које могу одједном да возе неколико возача. Тако је у Белгији произведен најдужи бицикл на свету који је имао седишта и педале за 35 особа. Иако је деловао симпатично, било је готово немогуће возити га јер возачи нису могли да ускладе равнотежу.