Стипендије до 30.000 динара без ПДВ-а

Да ли ће стипендије чија висина не прелази 30.000 динара бити ослобођене пореза зависи само од воље народних посланика, будући да је влада недавно упутила Скупштини на усвајање предлог измена Закона о порезу на доходак грађана, сазнаје „Политика”.

Према досадашњем законском решењу неопорезиве су само оне стипендије које не прелазе 11.741 динар, а уколико овај предлог постане део законског решења највише користи имаће управо ресорно министарство. Подаци Коалиција за доброчинство говоре да је током 2017. управо Министарство просвете платило порезе на стипендије у износу од 15,3 милиона динара и то само за оне које исплаћује по основу Закона о ученичком и студентском стандарду. Рачуница показује да би укидањем пореза могао да се повећа новчани фонд и исплате још 182 стипендије. И то је тек мањи део приче, будући да се стипендије исплаћују на свим нивоима власти и према различитим програмским линијама.

Ова иницијатива је и потекла од Министарства просвете и владиног Савета за филантропију, тачније Радне групе за унапређење правног и фискалног оквира за давање за опште добро. Министар Младен Шарчевић изразио је наду да ће од 1. јануара 2020. године на снази бити измењен закон.

– Ми смо изашли са идејом да се ПДВ-а ослободе стипендије из програма „Еразмус плус”, који подразумева размену студената, али смо са Радном групом дошли до заједничког решења да пореза буду ослобођене све стипендије чији износ не прелази 30.000 динара, било да их додељује држава, приватници или је реч о страним студентима који овде долазе у оквиру програма размене – казао је за „Политику” министар Шарчевић.
Пракса опорезивања стипендија није уобичајена за земље у Европској унији, нарочито уколико се оне додељују из државног буџета или из заједничких средстава ЕУ. Како објашњава Веран Матић из Коалиције за доброчинство, иначе копредседник Савета за филантропију, ове новчане награде намењене студентима и ученицима махом су изузете од опорезивања и то без ограничења у висини.

– Неопорезиви износ стипендија у Србији је на веома ниском нивоу, представља око 23 одсто просечне нето зараде, и најнижи је од анализираних земаља. У већини држава или нема ограничења у износу који је ослобођен пореза, или је њихов минимални износ на нивоу 40 до 50 одсто просечне нето зараде. Следећи ова искуства, у Србији би минимални неопорезиви износ стипендија требало да буде од 24.000 до 32.000 динара – појашњава Матић како се дошло до предложене цифре.
На проблем опорезивања стипендија први су указали привредници, оценивши садашња решења као нестимулативна. Анализа Коалиције за филантропију показала је да укидање ПДВ-а не би оставило велике последице по буџет када је реч новцу који стиже од приватних стипендија, али би студенти и те како осетили бољитак таквог решења.

– Изгубљен приход од пореза који су до сада плаћала правна лица на стипендије био би око 609.000 динара, док би, према проценама, улагања у стипендије што су их додељивале фирме и фондације била већа за око 6,3 милиона динара. Држава би имала нето корист у вредности од 5,7 милиона динара од ове пореске олакшице и то кроз увећани фонд средстава која би правна лица била спремна да уложе у стипендирање студената и ученика – истиче Веран Матић.

Студенти и ученици који примају стипендије новац користе за унапређење квалитета живота, а за велики број њих ова новчана помоћ им омогућава да студирају. Нажалост, редовне стипендије су ниске и често не могу да подмире основне потребе, а отежавајућа околност је и што исплате касне.

– Стипендије које додељује министарство углавном се чекају: у септембру и октобру се објаве резултати, а прве исплате крећу у децембру. Слична је ситуација и са компанијама, јер се често одлучују на једнократне или исплате у две рате. Тада је могуће користити само олакшице за текући месец, али не и за све месечне рате стипендије које су доспеле на наплату – појашњава наш саговорник.
Имајући у виду да Србија на путу ка ЕУ мора да прилагоди своје прописе европским,  укидање ПДВ-а на стипендије био би један корак ближе бриселском царству.