САД плавим тачкама секу кинески пут свиле

На важном самиту азијских земаља који је Доналд Трамп поново ескивирао, распирујући сумње да тај регион губи значај за Вашингтон, секретар за трговину Вилбур Рос је обећао да ће САД више улагати у Азију и најавио контрапројекат кинеском „Појасу и путу”.

Мрежа „Плава тачка”, названа по чувеном опису астронома Карла Сагана да Земља из свемира изгледа „као плава тачка у бескрају”, окупиће институције САД и савезничких земаља које ће одобравати велике инфраструктурне пројекте у Азији.

Зелено светло добијаће, како се наводи, само они који испуњавају међународне стандарде у погледу транспарентности, финансијске одрживости, усклађености с тржиштем и свега другог у чему кинеска иницијатива по мишљењу Запада оскудева. Биће то нека врста „Мишленових звездица” за инвестиционе пројекте у путеве, луке и енергетику, објаснили су амерички званичници. Иницијатива ће извесно продубити ривалство две земље и борбу за утицај у региону.

Мрежу предводи америчка агенција ОПИЦ, која промовише улагања на тржишта у експанзији, а укључене су и Јапанска банка за међународну сарадњу и аустралијско министарство спољних послова и трговине, објавио је „Фајненшел тајмс”.

План је представљен на Индопацифичком пословном форуму који је у Бангкоку одржан кад и годишњи самит десет лидера Асеана, регионалне организације југоисточне Азије.

Америчка контра „Појасу и путу” долази након бројних критика да неки кинески пројекти, на пример у Шри Ланки, Мјанмару и Лаосу, доводе земље кориснице у дужничку замку или нису у складу са међународним стандардима. Западни критичари тај пројекат сматрају геополитичким планом који ће проширити сферу кинеског утицаја, а не економском иницијативом од које ће све укључене земље имати користи.

Нејасно је, међутим, како ће Вашингтон успети да заустави „неодрживе” кинеске пројекте, наводи лондонски лист. Организације које стоје иза „Плаве тачке” тврде да ће та иницијатива служити као катализатор за приватна улагања, али она неће имати сопствену зајмодавну функцију. Насупрот томе, „Појас и пут” подупиру милијарде долара кинеских државних банака и компанија.

Аустралијски јавни сервис је јуче објавио да су Јапан и САД потписале изјаву којом се обавезују да ће координирати 10 милијарди долара јапанских инвестиција у пројекте течног природног гаса. Постоји такође план да се с Азијском развојном банком уговори кредит од 7 милијарди долара за финансирање других енергетских пројеката у Азији.

Иако је Пентагон у овогодишњем стратешком извештају означио регион Индопацифика као најзначајнији за америчку будућност, Трамп ни ове године није дошао на самит Асеана, ни на паралелно одржани скуп држава источне Азије. Послао је министра Роса и саветника за националну безбедност Роберта О’Брајена (прошле године заменика Мајка Пенса). То је, по оцени аналитичара, оставило простора Кини да се још више наметне.

О’Брајен је у Бангконгу такође позвао земље које се осећају угрожено због јачања присуства Кине у Јужном кинеском мору да траже међународну арбитражу. Неколико чланица Асеана – Брунеј, Малезија, Филипини и Вијетнам – имају територијалне претензије у том мору које се преклапају са кинеским. О’Брајен је навео пример Филипина који су у Хагу добили арбитражу. Међутим, Кина ту одлуку не поштује.

Вашингтон је у августу оптужио Пекинг да је овим земљама онемогућио приступ нафти и гасу због тензија између вијетнамских и кинеским бродова у водама под контролом Ханоја. Кинески брод је тек крајем октобра напустио територију.

Кина је рекла да земље које немају територијалне спорове у тој области не треба да се мешају, на шта је амерички званичник одговори да се Вашингтон не меша него је „кључни играч у региону”.

На самиту је Пекинг најавио да је спреман да потпише кодекс понашања у вези са ситуацијом у Јужном кинеском мору. Такође је направљен велики напредак у правцу потписивања регионалног трговинског споразума који предводи Кина и који се сматра конкурентским у односу на ТПП, из ког се Трамп 2017. повукао.

Према годишњем индексу једног сиднејског института који мери утицај земаља на економске односе, према војним капацитетима и партнерима, САД је и даље укупно гледано најмоћнија сила у Азији, али је ове године изгубила примат главног економског партнера, јер је то сада Кина.