Чекамо ли поноћ 22. јула

Градска изборна комисија објавила је резултате избора за одборнике у Скупштини Београда 22. маја 2008. године. Председник Скупштине Београда из претходног сазива заказао је конститутивну седницу Скупштине Београда за 14. јули. Конституисање Скупштине Београда окончано је кад се изабере председник скупштине и постави секретар скупштине. Влада стиче овлашћење да именује привремени орган који врши надлежности Београда у поноћ 22. јула 2008. године. Закон о главном граду не уређује конституисање скупштине Београда, ни услове под којима влада именује привремени орган који врши надлежности Београда. На оба питања примењују се Закон о локалним изборима и Закон о локалној самоуправи.

Конститутивну седницу Скупштине Београда сазива председник Скупштине Београда из претходног сазива у року од 15 дана од објављивања резултата избора (члан 56. став 3. Закона о локалним изборима). Одредба није јасна. Изражена су два супротстављена тумачења. Прво: конститутивна седница сазива се тако да се одржи у року од 15 дана од објављивања резултата избора. Друго: конститутивна седница сазива се у року од 15 дана од објављивања резултата избора, тако да се одржи до последњег дана пре истека два месеца од објављивања резултата избора. Ово друго тумачење произлази из повезивања Закона о локалним изборима (узето је његових 15 дана) и Закона о локалној самоуправи према коме „ако се после спроведених избора не конституише скупштина... у року од два месеца од објављивања резултата избора” влада именује привремени орган који врши све надлежности Београда (члан 87. став 1. Закона о локалној самоуправи).

Тврдња да конститутивна седница мора да се одржи у 15 дана од објављивања резултата избора највише одговара начелу да је „државна власт ограничена правом грађана на … локалну самоуправу” (члан 12. став 1. Устава) и остваривању Уставом зајемченог активног и пасивног бирачког права. Но, оно не мора бити исправно. По Закону о локалној самоуправи изборне листе дужне су да изборној комисији доставе имена одборника у року од 15 дана од објављивања резултата избора, иначе одборнике наредног дана одређује изборна комисија. Види се да су рокови из Закона о локалним изборима у сукобу увек кад се одборници одреде тек 15. дана од објављивања резултата избора или кад их одреди изборна комисија. Предност се даје року за одређивање одборника, јер без тога није могуће конституисање скупштине. Зато је прво тумачење тачно само кад се све радње које су у вези са одређивањем одборника и потврђивањем њихових мандата тако окончају да конститутивна седница може да почне 15. дана. Због тога оно нема универзалну вредност, тј. није примењиво на све случајеве.

С друге стране, ко заговара друго тумачење – заговара право председника Скупштине Београда из претходног сазива да спречи конституисање Скупштине Београда и својом вољом доведе до тога да влада именује привремени орган који врши надлежности Београда. Заиста, шта у том случају спречава председника Скупштине Београда из претходног сазива да седницу која је сазвана за 14. јули 2008. одложи за 21. јули 2008, једном речју, да тако „намести” конститутивну седницу да њено трајање прекорачи рок у коме је Скупштина Београда дужна да се конституише и тиме „позове” владу да именује привремени орган који врши надлежности Београда? С друге стране, председник Београда из претходног сазива има при сазивању конститутивне седнице само техничку улогу, која настаје из бизарне околности да једноставно мора да постоји неко ко сазива конститутивну седницу. Он сазива конститутивну седницу Скупштине Београда само зато што неко мора то да учини, а не зато што је правно или политички неопходно да то баш он учини. Његова улога нема у себи ничег стваралачког, ничег конститутивног.

Зато није само погрешно, већ је и по демократски поредак опасно тумачење да се конститутивна седница Скупштине Београда сазива у року од 15 дана од објављивања резултата избора, а да може да се одржи све до последњег дана пре истека два месеца од дана објављивања резултата избора. Оно омогућава председнику Скупштине Београда из претходног сазива да поништи резултате избора за Скупштину Београда и директно прекрши уставна права грађана на локалну самоуправу и на активно и пасивно бирачко право.

Према томе, у Закону о локалној самоуправи и у Закону о локалним изборима није одређен рок у коме се одржава конститутивна седница Скупштине Београда, постоји правна празнина. Правне празнине у овом случају попуњавају се правном аналогијом. У нашем правном поретку проналази се правило које уређује питање које је слично спорном питању, при чему је примена аналогије могућа само ако се применом траженог правила на спорно питање остварују исти циљеви које је творац норме имао при прописивању траженог правила: ти заједнички циљеви су да се институције тако конституишу да што пре одразе резултате избора, да старо стање што пре буде замењено новим којим се остварује изборна воља грађана. Закључци до којих се извођењем аналогије дође представљају закон у конкретном случају.

Изборна комисија дужна је да поднесе Скупштини Београда извештај о спроведеним изборима и да одборнику изда уверење да је изабран (члан 15. став 1. тачка 10. и члан 45. Закона о локалним изборима), а одборнички мандат потврђује се на основу уверења о избору за одборника и извештаја изборне комисије о спроведеним изборима (аргумент из члана 7. става 2. Пословника Народне скупштине Републике Србије). „Прву седницу Народне скупштине... сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, наредног дана од дана подношења извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима” (члан 4. Пословника Народне скупштине Републике Србије). Пословничка одредба има двоструки смисао: она одређује дан кад председник Народне скупштине сазива конститутивну седницу Народне скупштине али – што је далеко битније – одређује и услове који морају бити испуњени да би конститутивна седница била сазвана. Рок за сазивање конститутивне седнице Скупштине Београда одређен је Законом о локалним изборима, па је овде за примену аналогије битан само онај део пословничке одредбе који утврђује услове који морају бити испуњени да би се одржала конститутивна седница.

Према томе, на питање кад мора да се одржи конститутивна седница Скупштине Београда одговара се применом аналогије с Пословником Народне скупштине Републике Србије (његовим чланом 4): конститутивна седница Скупштине Београда одржава се наредног дана од дана када Скупштина Београда прими извештај о спроведеним изборима за градске одборнике. Посреди је једини рок који је у нашем поретку примењив на конституисање скупштине града. Рок не колидира са Законом о локалним изборима одређеним роком у коме је председник Скупштине Београда из претходног сазива дужан да сазове конститутивну седницу Скупштине града Београда (тј. с роком од 15 дана од дана објављивања резултата избора).

директор Републичког секретаријата за законодавство