Село на прекретници

У Србији данас постоји 4.709 насеља – села, а од њих ће према прогнозама, за петнаестак година нестати 1.200, што је четвртина укупног  броја села. Разлоге за то треба тражити у глобалном тренду дезаграризације који се последњих деценија манифестује и у великом броју најразвијенијих земаља на свету.

Али, то није све. Томе, свакако код нас треба додати и изразиту небригу државе за село што траје од краја Другог светског рата до данас. Индикаторе за тежак положај села лако је уочити. У великом броју села не постоје школе, домови здравља (или су постојећи укинути), домови културе, а чак у 1.000 села нема ни продавница, а њихови становници имају лош приступ јавним службама.

Тој слици, као тамније тонове треба додати да је 50.000 кућа празно и без власника, а у 150.000 кућа нико не живи. (Б. Гулан: „Политика” 2. 7. 2019).

То је разлог што је у јуну ове године донета одлука о формирању Националног тима за препород села Србије (НТзПСС). Поред министра Кркобабића као копредседника, изабран је и председник иначе из Одбора за село из САНУ, академик Драган Шкорић. Оваква сарадња између државе и академије (читати политике и науке) није код нас уобичајена.

Али, то није једина специфичност Националног тима... Друга, исто тако значајна особеност јесте да његови чланови припадају различитим идеолошким опредељењима, у оквиру политичког спектра Србије, па и различитим религијским опцијама, али су ипак јединствени у томе што поседују недвосмислено стручно и научно уважавање и сложно делују у интересу Србије.

Председник Александар Вучић се са уважавањем обратио члановима Националног тима... и обећао финансијску подршку државе за остварење циљева тима. То се заиста догодило, јер је из државне касе додељено 1.700.000,00 динара. У том раздобљу је почела успешна реализација плана: „500 задруга у 500 села“,  а у ствари план је чак и премашен, јер је до почетка октобра ове године образовно чак 600 задруга.

То показује да се и у најчешће занемариваним селима враћа поверење у задруге и  „дух задругарства”.  Задруге умањују ефекат изузетно велике просечне уситњености земљишног поседа у Србији и обезбеђују егзистенцију све већем броју људи, те се тиме значајно успорава напуштање села, као што дубоко укопани челични шипови спречавају ерозију драгоцене плодне земље.

Имајући у виду да је село деценијама запостављано, додељена сума је значајна, али ипак недовољна. Зато верујем, да ће финансијска подршка бити битно повећана, у складу са потребом решавања изузетно тешких и надасве важних проблемима села у Србији.

Покушај да се у тој сфери уштеди на помоћи, изазвао би додатне тешкоће у већ претешкој ситуацији у којој се наша села налазе.
Аутор је члан Националног тима за препород села Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa