Магарци пред истребљењем

Требиње – У кршевитим подручјима југа Херцеговине некада је биловише стотина магараца. Ова животиња пореклом из Африке, као и у суседну Далмацију, на ово подручје стигла јепреосам вековима, у време развоја трговачких веза .

У херцеговачким домаћинствима неретко се у једној шталимогло наћии по пет илишест грла. Биле су товеома корисне животиње при преношењу терета ипољским радовима. Због својих скромних прохтеваивелике издржљивостимагарци суукршевитим подручјима биличак цењенији од коња.

Божо Влатковић из села Кочела један је од ретких власника којисе још не одриче своје вредне помоћнице – магарице коју зове Мала. Присећа се времена кадаје „магарећа сорта” у Херцеговини била знатно бројнија .

– То су веома корисне и вредне животиње.Власника готово да не кошта ништа јер се магарац сам храни оним што нађе у природи. Имао сам неколико понуда да продам магаре, али не бих то учинио нипошто. Пре бих чак продао кравунего Малу , јермлеко могу купити, аликада треба дапребацим товар дрва, сена, џак брашна илинекидруги терет до кућешта бих без магарета? У овим кршевитим крајевимагде коњ не може прићи магаре може– причастарина, којем сууправокрава и магаре једино друштво у напуштеном селу. Волео би, каже, дањегова љубимица добије потомство, алитешко јенаћимужјака, јер у околини Требиња има још свега десетак.

– Није тачнода су магарци тврдоглаве и приглупе животиње – чак је прилично паметан, вредани миран, неће ударити човека,бољи јечак од многих других животиња –одмахује главом Божо на наше питање да лису основане предрасуде о магарцима и њиховом карактеру .

Занимљиво је да је усуседној Далмацији магарацзаштићен као аутохтона врста, аРепублика Хрватскачак стимулише држање магараца исплатом новчаних подстицаја, не били сеова угрожена врста заштитила од нестајања.