„Духанџије” продиру на српско тржиште

Од нашег специјалног извештача

Ровињ, 2. јуна –Српско тржиште цигарета је веома привлачноза све произвођаче дуванскогдима. Разлогјеједноставан. Чак 64 одсто пунолетног становништва Србије пуши, а у Хрватској, на пример, само 32 одсто. У Србији се годишње потроши 20.000 тона цигарета исвакегодинесе, како показују истраживања, повећава за око 2.000 тона. У Хрватској сегодишњепрода8.000 тона.

Зато „ТворницадуханаРовињ” (ТДР) годинаманастојидаосвојиштовећидеосрпскогтржишногколача. И, удео ТДР-ових цигарета на српском тржишту се полако повећава – са шест одсто у 2006. на више од девет одсто прошле године, с тенденцијом даљег раста.

Ровињским дуванџијаманаруку идеичињеницадајеСрбијаприступилаЦЕФТА споразуму о слободној трговини. Такојеомогућиларавноправан третмансвих произвођача цигарета у региону.

Назахтевстранацакојисукупилидведомаћефабрике (ДИНиДИВ), Србијаједоратификацијеовогспоразумаимала вишеструко веће акцизе на увозне цигарете.

Онесуонемогућавале да паклице ТДР-а буду конкурентне на српском тржишту, поготово у нижим ценовним групама, рекао је групи новинара из Србије Давор Томашковић, главни извршни директор ТДР-а.Томашковић је негирао и тврдње да је хрватско тржиште цигарета затворено због система акцизних група. Хрватска је још пре девет година ушла у Светску трговинску организацију и Закон о дувану је прилагодила стандардимаСТО.

ТДР је, иначе, водећи произвођач цигарета у југоисточној Европи, с продајом већом од 14 милијарди комада годишње, чиме заузима 27 одсто овог великог тржишта. Више од половине своје производње извози. Њихов удео на хрватском тржишту је 85 одсто, у БиХ око 38 процената. Годишњи приход овог произвођача премашује 300 милиона евра, а профит 90 милиона евра.

Овако велика експанзија омогућена је захваљујући новој, модерној фабрици цигарета која је подигнута у Канфанару, петнаестаккилометара од Ровиња, која је почела да ради 2007. године. У њу је уложено 123 милиона евра и то је највећа гринфилд инвестиција у Хрватској. ТДР запошљава око 800 радника, један број њих су акционари, а то су постали још крајем осамдесетих година 20. века према Закону о приватизацији Анте Марковића. Приватизација ТДР-а је била једна од првих у Хрватској, а од њихових радника је направила милионере.

ТДР има више од 2.000 коопераната –произвођача дувана, чиме обезбеђује 60 одсто својих потреба. Дуван се гаји углавном у Подравини и Посавини, а откупна цена већ прерађеног дувана је од два до 10 евра по килограму, зависно од квалитета. Најважнији бренд ТДР-а је „ронхил”, а то је уједно и њихова најпродаванија цигарета на српском тржишту. ТДР, иначе, има десет заштићених марки и 30 производа.