Учитељ из Врања штрајком глађу тражи правду

Миомир Дејановић, учитељ OШ „Светозар Марковић” из Врања, јуче је испред те установе започео штрајк глађу, тражећи да ургентно добије решење о враћању у поменуту осмолетку из подручног одељења у Доњем Нерадовцу, јер сматра да „директоркина одлука о премештању угрожава функционисање његове породице и спречава га да брине о сину са аутизмом”.

Како је „Политика” известила у више наврата Дејановић је овенчан титулама наједукатора Србије и бивше Југославије, а премештен је издвојено одељење јер је у матичну осмолетку уписан разред првака мање. Поред тога што му није јасно зашто је баш он изабран за премештај, упркос чињеници да се на незваничној школској ранг-листи иза њега налази 17 учитеља, Дејановић истиче да га промена радног места онемогућава да брине о болесном сину који је мали матурант друге врањанске осмолетке. Супруга, учитељица већ ради у сеоској школи, па је управо овај учитељ досад хитно одлазио у синовљево одељење да га смири када добије нападе беса, које и стручњаци потврђују. Због тога је Дејановић упутио жалбе надлежним институцијама али његов случај ни три месеца касније није решен.

Како каже, у уторак му истиче комисијско боловање, после чега би требало да почне да ради у школи у Доњем Нерадовцу, што се коси са налазом неуропсихијатра да његовом сину неопходан „значајно појачан надзор и обавезно перманентно присуство оба родитеља због раптуса”, односно излива беса и могућности повређивања.

– Жалио сам се и Младену Шарчевићу, министру просвете, као и Милану Пашићу, помоћнику министра за предшколско и основно образовање. Он ме је недавно позвао и питао да ли могу да прихватим предлог да годину дана радим у Доњем Нерадовцу, после чега би ме трајно вратили у Врање. Пристао сам и били смо на прагу решења проблема. Неколико дана потом директорка моје школе послала је општинској просветној инспекцији решење у којем наводи да ће ме после годину дана или више вратити у матичну школу у Врању „ако се стекну услови”. То значи никад, што не могу да прихватим, јер морам да обезбедим свом аутистичном детету наставак школовања. За просвету је срамно то што сам доведен у ситуацију да здрављем и животом браним основно право свог сина да се школује и да у невољи буде са родитељима – истиче Дејановић. Додаје да му не смета рад у сеоској средини, већ то што овај премештај значи и поклапање његових и синовљевих школских смена због чега неће моћи да га води кући из школе и чува док супруга не дође с посла из друге сеоске осмолетке.