Доведи пријатеља, за камату не питај

Промените банку, даћемо вам 2.000 динара, доведите пријатеља – даћемо вам 3.000 динара. Овако у последње време изгледају огласи банака. Ништа спорно, свако се за клијенте бори онако како сматра да ће постићи најбољи ефекат. Само је необично што су банке у привлачењу клијената мало загубиле основну информацију која клијенте занима. А то је колика је, на пример, камата за сигурно најтраженији њихов производ, а то је готовински или рефинансирајући динарски кредит. На сајтовима се све информације нуде пре те. Прво излази кредитни калкулатор да се израчуна рата, па онда следе информације да нема трошка обраде кредита, меница, Кредитног бироа, па кажу – пошаљи захтев. А ко жели да сазна цену тог производа, мора да „кликће” тамо-вамо.

Претерано је тврдити да банке на тај начин скривају информацију да су камате на позајмице код нас и даље прилично високе. Јесте да са су много ниже него пре неколико година, али су ипак више него у окружењу, упркос томе што је инфлација и код нас рекордно ниска и практично непостојећа. За кеш и рефинансирајуће кредите у просеку су само мало ниже од десет одсто, показују подаци Народне банке, али за једнократна задужења од једне године могу се добити позајмице по цени од 6,5 одсто годишње. Дужи рок отплате повећава цену кредита, па у случају фиксне камате иде и до 12, па и 15 одсто годишње, када клијент нема рачун у тој банци, што га вероватно тера да узме две или три хиљаде динара с почетка приче и напусти стару банку.

Пре неколико дана Народна банка Србије (НБС) смањила је референтну камату на 2,25 одсто, чиме је послат сигнал да цена новца може да буде нижа. То је најнижи ниво ове камате у режиму циљане инфлације, а од јула чак треће смањење за укупно 0,5 одсто. Белибор, камата по којој банке тргују међу собом и која је укалкулисана у променљиву камату готовинских зајмова, такође је снижена. Шестомесечни белибор је 1,95 одсто, а тромесечни 1,74 одсто. За оне коју су уговорили променљиву камату то је свакако добра вест, јер им је рата нижа.

На то што банке клијенте не маме ниском каматом, већ им прво нуде да израчунају рату, Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да се оне према клијентима понашају мало увредљиво, као да немају посла са образованим људима који им неће поставити право питање, а то је – колико то кошта.

– Као да клијенту није поента цена тог производа, као уосталом и сваког другог. Притом, код кредита нема поређења односа цене и квалитета. У квалитету нема разлике, само се гледа цена, колико пара добијаш, а колико враћаш – каже Грубишић.

Пошто се инфлација стално снижава постојаће притисак на даље обарање цене новца, а банке ће то чинити ако за то буду имале простора, сматра он.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су пале камате на све друге зајмове, сем готовинских. На стамбене, инвестиционе, ауто кредите, све оне који су индексирани у еврима.

– Дохоци су ниски и задуживање је последица изнудице. Кеш кредити се одобравају без посебних процедура, што носи ризик који се и наплаћује – каже Арсић.

Према извештају НБС за други квартал, који је последњи објављен, кредити везани за евро су номинално јефтинији. Просечна каматна стопа на кредите везане за евро у јуну је износила 3,3 одсто. Пресудни утицај су свакако имали стамбени кредити који су доминантно евро индексирани и код којих је просечна каматна стопа износила свега 2,75 одсто. Каматна стопа на потрошачке кредите у еврима износила је у просеку 4,7 одсто. Каматна стопа на динарске кредите на крају јуна пала је на 9,75 одсто.