Робин Худ из Врлике

Сплитска полиција је на добром трагу да оконча случај Срђана Д. (59), директора који је однео новац из пословнице ОТП-а у Врлици. Банкар је лоциран преко сигнала мобилног телефона у близини Сарајева.

У међувремену, бегунац је искључио телефон, а полиција сумња да му је у акцији крађе новца и бежању помогла најмање једна особа.

Постоји мање извесна варијанта да се Срђан Д. врати и на граници преда хрватским властима или да га босанска полиција ухапси и изручи.

Срђан Д. има само хрватско држављанство, а инспектори још нису тачно утврдили како је извукао новац из пословнице у којој је био шеф и која је 15. новембра требало да буде затворена.

По Врлици кружи прича да је пре него што је са кунама кренуо у бег преко границе, Срђан вратио девизну штедњу двема женама са тог подручја.

- Једној је вратио 230 хиљада евра старе штедње коју је држала у ОТП банци, а другој 100 хиљада швајцарских франака, кажу саговорници из места.

- Људи, оставио је Срђан нешто пара, `оћете ли нешто попит, озбиљно је питао млади шанкер госте једног од три врличка кафића, сва три смештена на скромној главној улици, описује репортер „Слободне Далмације”.

Гости нимало изненађени климају главом и чује се „дај мени, дај њему, шта’ш ти”.

„Онде, у Браје, већина столова је заузета. Осим онога крај врата, испод пикада. Њега чува плочица с угравираним натписом „резервирано”. За кога? За Серђу.

То је његов сто и зна се да он ту седи. Сваки дан. Увек је то за њега било резервирано. Свако јутро ту је пио кафу, говори нам шанкер.

Одбегли 59-годишњи банкар, за којим се трага због мањка од наводних 11,5 милиона куна, добио је надимак Робин Худ.

Седамо за шанк је ми нисмо добили прилику да нешто попијемо на рачун најомиљенијег бегунца, после бика Џерија.
„Није то требао да направи. Ништа од тога није добио, само је себи створио проблем. Нисмо род, само је мој отац са њим ишао у лов. Поменуо му је да има минус и он му је то решио. Робин Худ. Узима је од богатих и даје сиромашнима. То је наш Серђо, поносно говори младић.

За једним завученим столом седи човек кога су нам представили као професора. Он каже да су бану Јелачићу дигли споменик када је средио Мађаре, па је ред да се сад направи један и Серђи.

На то се шанкер надовезује речима „ко им је крив кад су први почели да краду”.

На месту где се налазила банка сада ради само неонска реклама. Испред улаза је плакат с ретким птицама овога краја. Испред пословнице паркиран је повећи комби. Радници износе кутије с уредским прибором и божићним украсима.

Неки човјек на телефон набраја где све та зграда прокишњава. Унутра је десетак људи у оделима, којима не смета што аларм неуморно пишти.

Полиција је своје обавила. Сад је ред да се угасе светла.