Слатки дизајн

Да ли је бечка сахер торта тема дизајна?

Свакако да јесте. Могла би слободно да понесе епитет „добар дизајн” из више разлога: лепо изгледа, доброг је квалитета, израђена је од најбољих материјала (јаја, шећер, бутер, брашно, чоколада, са додатком пекмеза, ваниле и шлага), једноставна је за производњу, добро се продаје, још боље конзумира. Све су то критеријуми за оцену дизајна производа. Тражена је на тржишту, освојила је све варијанте понуде и потражње, продаје се и цела и на парче, у посластичарници, кафеу, ресторану, чак и у дјути фри шопу на аеродрому, па лако стиже на све стране света, увек свежа и укусна, лепо упакована.

Шта још рећи? Да има историју стару безмало двеста година и да је заштићени аустријски бренд.

Кратак историјат каже да је 1832. године принц Венцел фон Метерних наложио својој дворској кухињи да за њега и његове високе госте креирају посебан десерт. Будући да је шеф кухиње био болестан, 16-годишњи помоћник Франц Сахер преузео је задатак и смислио рецепт за деликатес. „Немојте да се обрукамо вечерас пред гостима”, рекао је принц. И нису се обрукали. Десерт је био сјајан, а чекала га је још сјајнија будућност.

Исти принц везан је за још један, вероватно најпознатији аустријски бренд, а то је чувени намештај Михаела Тонета. Он га је први подржао на једном сајму у Кобленцу.

Креатори сахер торте и тонет столице нису имали појма да су дизајнери, били су само занатлије, један посластичар и један столар, који су имали идеју у коју су веровали и урадили су све да буду најбољи у томе што раде.

Иако у блиској вези са двором и принцем, овај колач и ову столицу краси скромност и намењени су широким народним масама.

 Франц Сахер (1816–1907)

Аустријски посластичар, радио је као врло млад прво у посластичарници дворске кухиње у Бечу. По завршетку обуке, боравио је једно време у Братислави и Будимпешти, затим се вратио у Беч, где је отворио своју деликатесну радњу у којој је радио на усавршавању рецепта за сахер торту. Његов старији син Едвард, наследио је очеву праксу и отишао на усавршавање у чувену дворску посластичарницу „Демел”, где је обновио очев рецепт за сахер торту у својој верзији. Први пут торта је сервирана код Демела, а касније у хотелу „Сахер”, који је Едвард отворио 1876. Од тада настају препуцавања на релацији Сахер–Демел око ауторских права на рецепт торте. Права правна битка за торту била је веома интензивна у периоду од 1930. до 1965. (прекинута само за време рата). На крају, обе стране су невољно пристале да постоји мала разлика између две варијанте од којих једна има права да се зове демел-сахер торта, а друга оригинал сахер торта.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs