Од туче возача до свирања на гитари

Сат и по после поноћи. У центру престонице група путника више од двадесет минута чека ноћну „тридесетседмицу”. Загледају, извирују ка околним улицама, али 37 Н нема. Одлучују да сачекају наредни. Још сат времена, али ни њега није било. Група путника у глуво доба ноћи одлучује да крене пешице ка Бановом брду и Раковици, у нади да ће успут ухватити превоз.

Вожња аутобусима с ознаком Н (ноћни) права је лутрија у којој се може налетети на занимљиве сапутнике, љубазне шофере и кондуктере, али и на мноштво непријатних ситуација.

Путници с почетка приче касније су сазнали да су непријатност доживели јер се надлежни нису сетили да окаче обавештење да је почетно стајалиште померено. Суграђанка Анђелка Михић прича да су путници у кратком року, такође на линији 37 Н, доживели још једну непријатност – аутобус им није дошао јер је возач из дневне смене заборавио да колеги из ноћне остави кључеве.

Редовни циркус имају и путници аутобуса 27 Н. За разлику од других линија с ознаком Н, на овој нема кондуктера, па је и за вожњу и за издавање карата задужен возач. Он прима путнике само на предња врата, па се губи време у поласку. Због кашњења се дешава да се поласци преклопе, па онда крене свађа између возача око тога ко има приоритет.

– Једном се десило да су двојица шофера решила и физички да се обрачунају: изашли су из својих аутобуса и у свађи провели десетак минута док су возила била паркирана у супротним тракама, а путници чекали крај обрачуна. Срећом, све се завршило на речима и кашњењу – сведочи суграђанка из Миријева, која често користи ову линију.

Узбудљиве доживљаје имају и редовни путници на линији 304 Н.

– Наш шофер је хит. Он се не зауставља натенане, него буквално улеће у стајалиште. Ко утрчи у возило, утрчао је. Нема шансе да возач сачека некога ко трчи и фали му само један скок. Једино ако га колега кондуктер смекша: „Дај овога да узмемо, он је сваке ноћи тачан.„ Према 304 Н може швајцарски сат да се навије. А то је зато што шофер вози као да је на стази формуле 1 – наводи суграђанка Сунчица Савић.

Омиљени међу путницима су и поједини кондуктери, јер неки од њих дају и оно што не би смели – попуст на карте.

– Ако си на краћој релацији, даш 100 динара уместо 150, што је пуна цена. Ако идеш дуже, онда добијеш половну карту, коју је неки путник на изласку вратио возачу, и опет имаш попуст. Или ако држиш сто динара у руци јасно је да нећеш карту. Све се то договара погледима, у шифрама. А има и оно кад кондуктер полако цепа карту и значајно те гледа, да процени коју од ових опција хоћеш – истиче Београђанин Здравко Продановић.

Да на ноћним линијама свега и свачега има потврђује и кондуктерка Аранка Јовановић (50), која већ 14 година ради тај посао од поноћи до четири сата. Врло често је у тандему с колегиницом шофером Делоријом Дехељан.

– Нисам бирала ово, наместило ми се када сам остала без посла у трговини. Али волим да радим с људима. Једино што никако да се наспавам већ 14 година – уз смех наглашава Аранка. На свакодневно крстарење градом се не жали јер, како каже, већ осам година је на линији 26 Н па је атмосфера с редовним путницима домаћинска.

– Добра ствар је што ме путници знају, тако да и ако се појави неки проблем одмах скачу да ми помогну и заштите ме – указује Аранка.

Тако се недавно десило да један путник због Јовановићеве остане без рукава. Наиме, како Завод за израду новчаница више не штампа карте за све превознике већ сада то свако ради за себе, оне више не изгледају исто. Због тога је, сумњајући да је добио фалсификат, Аранку напао један младић.

– Почео је да виче како неће да плати јер му наводно нисам дала праву карту. Онда сам почела да објашњавам како он не плаћа карту већ услугу превоза. Није хтео да одустане, па је један од сталних путника устао и он је убрзо остао без рукава – објашњава Јовановићева.

Али много више је лепших сећања. Редовни путници с којима другује сваку ноћ знају да почасте слаткишима, а за 8. март и цвећем.

– Дешавало се и да ми свирају на гитари. Два момка нису имала за карту и љубазно су ме замолили, ако није проблем, да се превезу. Узвратила сам да није, ако ми одсвирају „Где је Наташа”. Одушевљено су прихватили и они, али и цео аутобус који је углас запевао – присетила се Аранка.

Нова мрежа линија од јануара

Нова мрежа ноћних линија (29 њих уместо садашњих 25) требало би да заживи од јануара. Возила на овим линијама, као и на дневним, убудуће ће морати да имају климе, интернет и преносиви уређај за наплату за кондуктере. Тако ће од јануара отићи у заборав пракса појединих кондуктера да ноћне карте наплаћују „с попустом”. Приватни партнер за линије с ознаком Н требало би да буде познат наредног месеца.

Доживљај хватања последњег дневног аутобуса

И хватање последњег градског аутобуса, пре поноћи, зна да буде врло узбудљиво. Они којима превоз полази са окретнице Зелени венац јуре низ оближње улице као на слалому. Претрчавају на црвено, машу довикујући: „Чекај, мајсторе, жив био!” А кад мајстор стане, то су тренуци и када се пробуди солидарност. Јер они који редовно трче на последњи дневни аутобус, у коме не морају да плате карту од 150 динара, знају да се нико не гура из обести. Тако се стоји и на једној нози, увлаче се стомаци, придржавају се једни за друге.