Утук на чињенице

У одговору на реаговање УВПС-а које се односи на мој текст „Војнопензионерска елита”, објављеном у рубрици „Погледи” 24. jула, почећу од завршне реченице тог реаговања по којој сам „у више наврата блатио” то удружење. Тачно је да сам се у више наврата, као члан тог удружења од његовог оснивања, критички освртао на рад истог, како у штампаним медијима тако и путем бројних веб-сајтова („Видовдан”, „Српски културни клуб”, „Корени”...). Испустио је аутор (или аутори) реаговања да наведе да УВПС ниједном до данашњих дана није реаговао на наведено „блаћење”, односно „инкриминисане” прилоге. Јасно је и зашто – једноставно сви ти текстови почивају на провереним и необоривим чињеницама.

Што се тиче мог „проблематичног” навода о „испразним и лажним обећањима”, предлажем сталним читаоцима „Војног ветерана” – месечног гласила УВПС-а, да прелистају бројеве тог гласила у којима ће наићи на више текстова у којима се „прети” организовањем масовних протеста чланства и обраћањем Међународном суду у Стразбуру. Све се, видеће се, завршило на испразним, зашто не рећи и лажним, претњама посебно кад се има у виду да ја УВПС редовно одбијао позиве за учешће у протестима које су организовала остала војнопензионерска удружења. Уз то, у гласилу УВПС-а није се смела објавити ни једна једина реч о бројним протестима које су организовала остала војнопензионерска удружења.

На страницама „Војног ветерана”, чији сам стални сарадник био више година, објављено је више десетина мојих прилога, претежно усмерених на критичке осврте на рад претходне и актуелне власти, одговорних за бројна незаконита решења доношена на штету уживаоца војних пензија. Поред бројних признања и похвала добио сам Плакету и Повељу УВПС-а – највеће признање Удружења „за ванредан вишегодишњи допринос развоју, унапређењу и афирмацији УВПС-а”. У потпису: председник Љубомир Драгањац.

На све то заборављено је од тренутка кад сам од челника УВПС-а затражио податке о новчаним накнадама које се од чланарине издвајају за рад појединих људи у месним, општинским и градским организацијама и, посебно, за рад људи у ширем руководству УВПС-а. Као новинар и члан месног одбора најбројније новобеоградске организације, у више наврата путем мејла и дискусија на општинским изборним скупштинама обраћао сам се руководећим људима УВПС-а с молбом да ми доставе те податке. Не само да је изостао сваки одговор, већ је после тога уследила и забрана објављивања мојих текстова, посебно оних у којим сам аргументовано указивао на слабости које прате рад УВПС-а.

Простор не дозвољава да одговорим на све прекоре које ми у свом реаговању упућује УВПС. Посебно издвајам део у којем сам промовисан у „врховног судију и аналитичара” у вези са наводним бацањем љаге на сва удружења војних пензионера. У мом тексту „Војнопензионерска елита”, ако се пажљиво чита, осуђују се елите удружења које су, зарад што дужег останка на челу војнопензионерских организација, спремне да свесним кршењем својих статутарних одредби отворено сарађују са политичким организацијама, партијама и покретима.

А што се дела руководства УВПС-а тиче, њему се, нажалост, мора признати изузетан таленат за драматуршку способност у наметању сопствених ставова знатном броју наивних и недовољно обавештених војних пензионера. Не одричући се митингашких и паролашких фраза, још изостављају одговор који се односи на трошкове плаћених лица у УВПС-у, путне трошкове и дневнице приликом посета општинским и градским организацијама од Суботице до Врања и од Пирота до Чачка, Ваљева…

Пуковник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа