Страни инвеститори похвалили реформу наше инспекције

Реформе у области инспекцијског надзора и сузбијања сиве економије забележиле су знатан напредак у најновијој Белој књизи Савета страних инвеститора. Рангирани су на 15. месту, од 66 области које оцењује ова публикација која даје годишњи приказ пословне климе и нуди препоруке за њено унапређење. Посебно је похваљен почетак примене јединственог информационог система за инспекцијски надзор Е-инспектор.

Драган Пушара, руководилац Јединице за подршку координационој комисији за инспекцијски надзор Министарства државне управе и локалне самоуправе, каже да је тренутно 36 инспекција у потпуности ушло у систем. У току је и прикључивање још пет инспекција, из Министарства пољопривреде и Пореске управе, јер су оне имале претходно развијене системе који се сада интегришу у Е-инспектор.

Овај информациони систем је алат у рукама инспектора и олакшава свакодневни рад. Садржи потребне налоге, извештаје, записнике, решења, захтеве за покретање прекршајног поступка, пријаве за привредни преступ, обрасце аката, притужбе, што инспектору омогућава да боље сагледа случај. Помаже им да се фокусирају на оно што је заиста проблем у области надзора и буду објективнији, јер имају увид и у налазе других релевантних инспекција.

Наш саговорник објашњава да се сада тачно зна када се иде у контролу и привредни субјекти имају времена да се припреме, а по сачињавању инспекцијског извештаја добијају нацрт за следећу контролу. У случају неких неправилности инспектори на лицу места отварају налог за ванредну контролу. У ванредне контроле се креће по пријави и по плану ванредних контрола привредних субјеката који су означени као високоризични.

– У Србији 75 одсто привредних субјеката добро послује и поштује законе. А према обављеним анкетама, између 15 и 20 одсто њих би поштовало законе када би били упућени, када би знали како да их правилно примене или када се донесе неки нови пропис који регулише њихову делатност – наводи Пушара.

Подсећа да је 65 одсто привреде 2013. сматрало да је инспекција озбиљна препрека за пословање, а данас се само 12 одсто привредника тако изјашњава. Можда најбољи показатељ реформе инспекције јесте смањење обима сиве економије за пет до шест одсто.

– Интензивиран је рад 11 радних група, које уједно представљају и први облик институционализованог дијалога инспекција и привреде. Кроз континуиране сусрете представника привреде са инспекцијама, инспекцијама се редовно представљају проблеми привреде – додаје Пушара.

Са друге стране инспекција ће сарађивати и са судовима, што је и препорука Савета страних инвеститора.

– Потписали смо споразум са удружењем судија и договорили серију обука: са једне стране за инспекторе, да боље пишу доказе, а са друге стране да судије прекршајних и управних судова разумеју инспекцијске поступке. Повезали смо базу прекршајних судова са инспекторима тако да се одмах види инспекцијски досије. Одабрано је 136 људи ће бити специјализовани само за прекршајне поступке који излазе из инспекцијског надзора и то радимо са судовима. Нема „празне пушке” за инспекторе, односно сада када напишу прекршајну пријаву знају да ће та казна и бити одређена, уместо досадашњих случајева да адвокати одвуку прекршај у застару – објашњава Пушара.

Али он наглашава да нема добре инспекције без задовољног инспектора. Покренута је иницијатива за унапређење положаја инспектора, после чега је влада усвојила Уредбу о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника (око 800 инспектора се разврстава у виши степен звања од постојећег, чиме се побољшава њихов материјални положај).

– Сусрели смо се са великом незадовољством инспектора материјалним положајем и статусом. Зато је Министарство обезбедило услове да им плате буду повећане са 51.000 динара на 73.000. Просек старости је 57 година. Најмлађи инспектор у сталном радном односу у санитарној инспекцији има 45 година. Зато смо тражили и додатно запошљавање. Тренутно има 2.348 републичких инспектора, а у наредне три године треба да се запосли 1.272 у све 44 републичке инспекције. План је да до краја ове године буде запослено око 300 инспектора – наводи Пушара.

Наш саговорник истиче да је започета кампања о промени свести и значају професије инспектора, како би се широј јавности представио значај овог позива за квалитет живота грађана и ефикасну привреду. Јер, главни задатак инспектора је да унапреде јавни интерес у области коју надзиру.