Црна страна белог града

Од постанка телевизије у нас, рецепт за гледаност су домаће серије. Тако је од Радивоја Лоле Ђукића, Новака Новака, наовамо. Временом има све више телевизија и невероватно звучи податак да се тренутно снима око двадесет играних остварења свих жанрова. А на екранима се управо „врте”: „Сенке на Балкану 2”, „Жигосани у рекету 2”, „Беса”, „Дуг мору”, „Црвени месец”, „Синђелићи”, серије неуједначеног квалитета, продукцијског нивоа, амбиције, искоришћених талента... Али уз извесност да свака роба има свог купца и свака серија гледалиште чије стандарде задовољава.

Серија „Група” (недељом на РТС 1) жанровски је донела нешто ново у окоштали садржај јавног сервиса. То је криминалистичка прича која комуницира и са генерацијски традиционалнијом ТВ публиком, али и, што је важније, са младима, који у њој препознају нешто из свог окружења. И поред тога није прављена да по сваку буде комерцијална и вероватно је, током година, у репризама неће се рекламирати са „серија рекордне гледаности”, мада ће путем друштвених мрежа и платформи имати више него солидан број поклоника. Сценаристички и редитељски тим је искористио прилику која му се отворила појавом прве сезоне „Сенки на Балкану” на РТС-у, која је најавила продор криминалистичког жанра у термину од 20 сати и са репризом недељом у 16 часова.

„Група” води три паралелне приче: крупне криминалце који покушавају да легализују своје работе, тинејџере дилере дроге који наивно улећу у свет опасног криминала и постају топовско месо и инспекторе који покушавају да похватају конце наручилаца и извршилаца убиства и нарко кланова. Можда најбоља страна серије је то што су улоге поверене глумцима који не иду из серије у серију, а најпопуларнијем у екипи, Војину Ћетковићу додељена је „шмекерска” улога инспектора који није у првом плану, док је Игор Бенчина оправдао поверење ауторског тима као инспектор Гага, а као добар избор показао се и репер Марко Миливојев Мили који игра Станислава, младог дилера из „добре куће”. Улоге за памћење остварили су млади Денис Мурић (Вања), Ивана Зечевић (Петра), Милица Трифуновић (Марта), Борис Јагер (Борис), Филип Ђурић (Страхиња)... Уз мање сценаристичке нелогичности, на пример кад отац дилера од кога криминалац тражи новац, а „горила” му је уперила пиштољ у слабину, прво што каже сину кад опасни момци оду је: „’оћеш ли ти кафу?”. Прича држи пажњу и што је важније осветљава један део живота града о којем мирни грађани и верују да се све дешава „тамо негде” на периферији, у другим породицама, другој деци... А млади у бајку да има излаза из света лаке зараде и дроге. „Група” разбија те илузије.