Блокада за рак дебелог црева

Биолошка терапија рака, помоћу које се циљају туморске ћелије и постижу одлични резултати у борби са опаком болешћу, уз минимум споредних ефеката, једна је од најзапаженијих и најактуелнијих тема овогодишњег највећег светског скупа онколога у Чикагу, који је окупио 35.000 учесника.

Како молекули такозваног епидермалног фактора раста EGFR (Epidermal growth factor receptor) могу да добију битку са раком дебелог црева и доказаност везе овог фактора са мутацијом К-рас гена (један од гена у организму који када мутира у генерацијама даје рак дебелог црева, на пример)јестетоп тема скупа у САД коме присуствује и директор Института за онкологију и радиологију Србије, професор др Ненад Боројевић. Он јејуче за „Политику” у телефонском разговору са научног скупа из Чикага известио о томе колико савремена медицина у борби са раком рачуна на биолошке лекове.

– Терапије којима се боримо против рака јесу хируршка, зрачење и хемиотерапија, као и хормонске терапије, али већ неко време биолошка терапија јеозначена као пут ка „идеалном ” лечењу рака, јер подразумева индивидуално, прецизније лечење, на бази генетских анализа са минималним споредним дејствима. За разлику од цитостатика, биолошким лековима циљају се тачно одређене ћелије рака, а заобилазе здраве ћелије. Апсолутна новина која је саопштена ове године јестедоказана веза између К-рас гена и такозваног епидермалног фактора раста. Биолошки лекови који садрже протеин фактора раста могу да блокирају рецепторе на површини ћелије и да зауставе и раст ћелија тумора – каже др Боројевић.

Испоставило се, међутим, да сви пацијенти, ипак, не реагују на исти начин, односно да код неких оболелих лек нема ефекта.

– Овај лек, наравно, није ефикасан и примењив за све врсте малигних болести, али се у свету, а са поносом могу да кажем и на Институту за радиологију и онкологију, користи у терапији рака дебелог црева и хроничне лимфатичне леукемије. Међутим, оно што је важно, а што смо овде чули јесте да је утврђено да 36 одсто болесника са раком црева има измењен, мутиран поменути К-рас ген и онда нема смисла давати скуп лек, али је зато за остале то значајна терапија. Суочени са захтевима фармацеутских индустрија које производе скупе биолошке лекове, а месечна терапија кошта око 5.000 евра, порука је да је важно у сваком конкретном случају урадити појединачну анализу – објашњава др Боројевић.

По његовим речима, без обзира на све напоре истраживача широм света и новац који се улаже у нове студије и пројекте, лекари су још далеко од тога да објаве коначну победу над овом болешћу. Иако нема сензационалистичких вести ни са овог скупа, свако ново откриће је и помак даље и нова нада. Тако др Боројевић издваја и појаву нових лабораторијских тестова, којима би се на основу параметара из крви ускоро могло дефинисати који пушачи имају предиспозиције да оболе од рака плућа, иначе, по Србе најкобнији тумор. Ови тестови усавршавани су на основу лабораторијских анализа код здравих особа, али које се страсни пушачи. Американци су у бројним радовима поново потврдили да су протеривањем пушења смањили стопу оболевања.

На научном скупу у Чикагу др Иван Попов као члан Међународне група за изучавање рака дебелог црева представио је свој рад, као и др Зорица Томашевић, обоје са Института за онкологију и радиологију.

У Србији, иначе, више од 100.000 пацијената има дијагнозу неке од малигних болести, асваке године бележи сеоко 30.000 нових случајева.