Шанса за посао и авантуру

Ни кошава, ни јесењи, краћи дани туристима који стижу у Београд и Србију не сметају превише: странци и ових дана шетају познатим улицама, чекају испред Музеја „Николе Тесле”, обилазе Тару, Златибор... Последњих година бележи се сталан пораст страних гостију, који желе да упознају нашу земљу, да пробају нашу кухињу, открију наше специфичности. Какву ће слику и утиске понети са собом у значајној мери зависи и од туристичких водича који су им били домаћини.

Професор др Снежана Штетић, председница управног одбора Удружења туристичких водича Србије, наводи да удружење има око 160 чланова који говоре више од 20 страних језика.

– То је најстарије струковно удружење лиценцираних туристичких водича на нашим просторима. Постоји дуже од 50 година и за то време су многе генерације прошле кроз његово чланство. Наше удружење формирало је најбољу слику Југославије, а сада Србије, код милиона домаћих и иностраних туриста. Из познате „Београдске школе туристичких водича” излазили су најбољи кадрови који су радили за најпознатије наше и иностране тур операторе и туристичке агенције – подсећа наша саговорница.

Чланство није обавезно

Истина, чланство у удружењу није обавезно, али Снежана Штетић каже како је све већи број нових, млађих водича свестан да удружени и кроз заједнички напор могу да остваре најбоље резултате, али и да користе погодности које им удружење пружа. То су пре свега едукације, иновације знања и стручна путовања која утичу на побољшање квалитета туристичке услуге у Србији.

Како број туриста који посећују Србију расте из године у годину питање које се намеће је да ли имамо довољно водича?

– Чињеница је да се Србија крупним корацима враћа на светско туристичко тржиште, међутим, не постоји формула која би исказала да ли имамо, или не, довољно туристичких водича. Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација у Србији има преко 2.000 лиценцираних туристичких водича, од чега око 70 одсто говори енглески језик – одговара Снежана Штетић.

Она додаје да недостају водичи са знањем других страних језика, сем енглеског. Због тога Министарство као и Удружење туристичких водича Србије чине велике напоре да заинтересују младе људе са знањем дефицитарних страних језика (кинески, јапански, арапски, фарси, турски, португалски, скандинавски језици, руски, румунски, бугарски и остали) да се прикључе овој професији. Али, на овај апел за сада нема великог одзива, иако Снежана Штетић каже да овај посао нуди изузетну могућност за рад и зараду.

Да би се неко бавио послом туристичког водича потребно је да има лиценцу за рад, као и да претходно положи испит за туристичког водича.

Наша саговорница подсећа са смо ми међу првима у свету спознали значај туризма и улогу туристичких водича у презентацији и промоцији земље. Тако су први испити за туристичке водиче, у Београду, били организовани још 1957. године, када је донет и први Закон о туристичким водичима.

– Министарство трговине, туризма и телекомуникација сада расписује конкурс према Правилнику о стручном испиту за туристичког водича и туристичког пратиоца. За пријаву кандидата потребна је најмање завршена средња стручна спрема. Кандидати пре полагања испита пролазе психолошку процену за бављење овим послом. Након тога се полаже страни језик (ниво Б2). Тек након успешно положених ових испита, кандидата чека полагање још шест теоретских испита, као и практични део – објашњава Снежана Штетић.

Најчешће заблуде о професији

Као и у свакој другој професији, испити су и овде формални део приче, а много је сложеније објашњење ко заправо може да се бави овим послом? Наша саговорница каже како су у потпуној заблуди они кандидати који мисле да је посао водича да путује и да се лепо проводи.

– Најтеже је радити с људима па посао туристичког водича није уопште лак. Он захтева личности изузетних психофизичких и менталних способности, туристички водичи су стално пред очима публике, тј. туриста који их слушају, гледају и процењују. Они су најчешће једина спона туристе с нашом земљом, тако да је тиме њихов посао још значајнији и тежи. Овим послом треба да баве стабилне личности, које имају довољно знања да могу да одговоре на хиљаде питања радозналих туриста и представе своје место, град и земљу тако да гости буду задовољни и понесу лепа сећања из Србије и жељу да се поново врате – одговара Штетићева и додаје да су мотиви људи за бављењем овим послом различити и много већи од жеље за великом зарадом, флексибилним радним временом, путовањима, како се обично мисли.

Зато свакој новој генерацији будућих туристичких водича она понавља: Уколико сте на овај испит дошли само због новца, нисте добро започели вашу каријеру. У туризам се улази срцем и љубављу за овај посао који може, уколико га добро радите, да вам отвори сва врата света.

Спремни за туристе из Кине

Колико смо спремно дочекали велики број туриста из Кине?

– Питање је да ли је уопште свет спремно дочекао туристички бум из Кине. Чињеница је да се кинеско тржиште тако нагло и брзо развија да ниједно туристичко тржиште није било спремно за то, па ни Србија. Међутим, уз добар маркетинг и одличан наступ према овом тржишту, успевамо да пружимо квалитетну услугу. Удружење туристичких водича Србије сваке године има неколико нових туристичких водича за ово говорно подручје, тако да смо задовољни – објашњава Снежана Штетић.