Митраљезом спречавао гласање

Специјално за „Политику”
Скопље, 3. јуна – Међуалбански крвави изборни обрачуни оставиће трајну мрљу на демократским процесима у Републици Македонији и, што је још значајније, успориће њене напоре за прикључење заједници европских народа. У осуди инцидената огласили су се сви релевантни међународни фактори па и председници Албаније и Косова, Сали Бериша и Фатмир Сејдију.

Обојица су од македонских власти затражили да предузму све мере како би у поновљеним изборима „сваки грађанин могао слободно да изрази своју изборну вољу”. И без обзира на то што су се при овој сугестији оградили, потенциравши да „не изигравају патроне македонским Албанцима”, и Бериша и Сејдију одраније су познати као ментори лидера две водеће албанске партије у Македонији.

Уосталом, у минулој деценији у Македонији није било догађаја у којем су били умешани Албанци а да им саветници нису били политички челници у Тирани и Приштини. Овде и неупућени у политичка замешатељства памте тајне и јавне посете Арбена Џаферија и Мендуха Тачија Тирани и Приштини, знају за демонстративно одбијање Мендуха Тачија да се сретне са имењаком Хашимом Тачијем, само зато што је овај у куртоазну посету позвао и Али Ахметија.

Отуда и није чудно што су македонски политички аналитичари, истина незванично, додирнули шкакљиво питање о улози Тиране и Приштине у међуалбанским трвењима у Македонији. Повод за такву сумњу дао им је и лидер Демократске уније за интеграцију Али Ахмети, који је, одмах по затварању бирачких места, у недељу увече, јавно поручио да су о инцидентима и неправилностима обавештени Тирана, Брисел и Вашингтон.

Зашто и Тирана, и какву ће улогу Бериша имати у постизборном расплету међу сународницима у Македонији, показаће наредни дани. Одраније је познато да су после сваке тајне посете Арбена Џаферија и Али Ахметија Тирани радикализовани потези и активности Албанца у Македонији, које су подржавали и албански челници у Приштини.

Главни камен спотицања око заступања једне од завађених страна у албанском политичком корпусу у Македонији свакако је дилема како утврдити ко је иницијатор недељних инцидената. Они су се догодили у срединама у којима своја тврда упоришта имају и Тачи и Ахмети, који су, заклињући се у Бога и част, порекли било какву умешаност.

Тачијева заклетва је анулирана хапшењем Агима Краснићија и његове осмочлане дружине, који су на свим важним јавним манифестацијама ДПА били у Тачијевој близини. Краснићи је, на пример, током предизборне кампање седео у првим редовима, одмах уз Арбена Џаферија, потврдивши да је део ударног тима ДПА.

Судећи по инцидентима у скопском селу Кондову, Краснићијевој бази, и у озлоглашеном Арачинову, где доминирају Тачијеви следбеници, и Ахметијева „заклетва” не пије воду. Уосталом, комплетно руководство ДУИ било је на сахрани Насера Ајвазија, који је у недељу убијен у близини Арачинова. Тај, како је рекао Ахмети, „херој демократије” тешким митраљезом је спречавао Тачијеве присталице да дођу на гласање.

Трећа ствар која наговештава радикализацију прилика у срединама где ће гласање бити поновљено свакако је чињеница да ће победник у њима бити и коначни победник у албанском политичком блоку. Представници ДУИ израчунали су да им је у недељу ускраћено педесет хиљада гласова. Исти број гласова Тачи сматра укњиженим јер је реч о срединама у којима је његова ДПА неприкосновена.

Мендух Тачи је синоћ и без тих гласова освојио већину. Његовој ДПА прикључила се Партија демократског просперитета (ПДП, прва партија Албанца регистрована у Македонији) Абдуљади Веселија, који је јавно саопштио да „са 12.500 гласова може да располаже господин Мендух Тачи”.

Напослетку треба рећи и ово: Али Ахмети је на почетку предизборне кампање запретио да ће његова ДУИ применити „и друга средства” уколико не буде део нове власти.