У Хагу не би смело да буде као у Манчестеру

Пред Партизановим фудбалерима је пресудна битка за опстанак у Лиги Европе. Ако сутра (18,55 ч) у Хагу буде успешнији од АЗ-а преостаје му да у последњем колу код куће савлада Астану, а да тим из Холандије у Енглеској изгуби од Манчестер јунајтеда.

Да ли ће тако и да се догоди може само да се нагађа. Оно што „црно-бели” морају да остваре на сутрашњем гостовању није толико да остваре резултатски циљ, мада се на то увек све своди, него да покажу да су нешто научили из окршаја с Манчестер јунајтедом на Олд Трафорду. То би, дугорочније гледано, био капитал, који би већ у скоријој будућности могао да донесе и добру камату.

Ма колико били добри у Београду против једног од најславнијих клубова на свету (изгубили су с 1:0 голом из пенала и стално, а поготово у другом полувремену, претили Манчестер јунајтеду, мада му нису дали ни шах, а камоли мат) на противничкој територији су били врло брзо разоружани.

„Црвени ђаволи” су их већ на почетку утакмице гурнули у врзино коло из којег „црно-бели” никако нису могли да се извуку. Партизанови фудбалери, једноставно, нису били спремни за оно што их је снашло. Резултатом 3:0 за домаћина још и могу да буду задовољни, јер је могло да буде много болније.

Али, то не значи да више не треба да верују у своје могућности. Ретко се игра тако како је Манчестер јунајтед тада играо, па не чуди што је „парни ваљак” врло брзо био, што би се рекло, растурен. Ко зна да ли би ико на свету те вечери сачувао живу главу.

Међутим, не би могло да се „црно-белима” прогледа кроз прсте ако би се и у Хагу поновило нешто слично као што је било у Манчестеру. Не због тога што је АЗ испод висине на којој је Манчестер јунајтед, него зато што Партизан треба да потврди да је извукао поуке с Олд Трафорда и да не плаћа опет школарину за исту лекцију.

Чак и без обзира на то што је у пуној форми тим из Алкмара (биће домаћин у Хагу, јер његов стадион још није оспособљен да после великог невремена гледаоци буду безбедни на њему). Не само што је други у холандском првенству (испред њега је само Ајакс), него што решета противничке мреже, а његову одавно нико није погодио.

Партизан код куће није искористио прилику, мада је пун сат имао играча више. То само по себи казује колико је АЗ чврст. У сутрашњем мегдану Холанђанима је довољно и нерешено, па може да се очекује да неће да иду грлом у јагоде. Али, баш су у Београду показали да су изузетно опасни из противнапада. Оба гола (било је 2:2) дали су после муњевитих акција започетих на њиховој половини игралишта.

Партизан једино победа оставља у игри за друго место у групи и пласман у шеснаестину финала. То, међутим, не значи да мора пошто-пото да срља у напад. Он не јури никакву гол-разлику, па му је за остварење такмичарског циља довољно да постигне и један једини гол (а да притом, дабоме, не прими ни један).

У Манчестеру је његова одбрана била на ветрометини и шибана са свих страна, јер средњи ред није могао да буде ветробран и да опасност удаљи од свог гола. Против АЗ у Београду последња линија „црно-белих” је била затечена излетањем фудбалских „командоса” из Алкмара. Дакле, оба нивоа заштите сопственог гола морају да буду усредсређени на свој задатак свих 90 минута.

Под таквим околностима би и навала могла да дочека својих пет минута. Шест голова Јавору, на последњој утакмици уочи одласка у Холандију, несумњиво много значе за самопоуздање, али је нестварно да се тако нешто очекује и против АЗ-а. Међутим, сигурно је да када буду кретали на противнички гол морају да буду и те како одлучни и уверени да могу да успеју у том подухвату.