U Hagu ne bi smelo da bude kao u Mančesteru

Pred Partizanovim fudbalerima je presudna bitka za opstanak u Ligi Evrope. Ako sutra (18,55 č) u Hagu bude uspešniji od AZ-a preostaje mu da u poslednjem kolu kod kuće savlada Astanu, a da tim iz Holandije u Engleskoj izgubi od Mančester junajteda.

Da li će tako i da se dogodi može samo da se nagađa. Ono što „crno-beli” moraju da ostvare na sutrašnjem gostovanju nije toliko da ostvare rezultatski cilj, mada se na to uvek sve svodi, nego da pokažu da su nešto naučili iz okršaja s Mančester junajtedom na Old Trafordu. To bi, dugoročnije gledano, bio kapital, koji bi već u skorijoj budućnosti mogao da donese i dobru kamatu.

Ma koliko bili dobri u Beogradu protiv jednog od najslavnijih klubova na svetu (izgubili su s 1:0 golom iz penala i stalno, a pogotovo u drugom poluvremenu, pretili Mančester junajtedu, mada mu nisu dali ni šah, a kamoli mat) na protivničkoj teritoriji su bili vrlo brzo razoružani.

„Crveni đavoli” su ih već na početku utakmice gurnuli u vrzino kolo iz kojeg „crno-beli” nikako nisu mogli da se izvuku. Partizanovi fudbaleri, jednostavno, nisu bili spremni za ono što ih je snašlo. Rezultatom 3:0 za domaćina još i mogu da budu zadovoljni, jer je moglo da bude mnogo bolnije.

Ali, to ne znači da više ne treba da veruju u svoje mogućnosti. Retko se igra tako kako je Mančester junajted tada igrao, pa ne čudi što je „parni valjak” vrlo brzo bio, što bi se reklo, rasturen. Ko zna da li bi iko na svetu te večeri sačuvao živu glavu.

Međutim, ne bi moglo da se „crno-belima” progleda kroz prste ako bi se i u Hagu ponovilo nešto slično kao što je bilo u Mančesteru. Ne zbog toga što je AZ ispod visine na kojoj je Mančester junajted, nego zato što Partizan treba da potvrdi da je izvukao pouke s Old Traforda i da ne plaća opet školarinu za istu lekciju.

Čak i bez obzira na to što je u punoj formi tim iz Alkmara (biće domaćin u Hagu, jer njegov stadion još nije osposobljen da posle velikog nevremena gledaoci budu bezbedni na njemu). Ne samo što je drugi u holandskom prvenstvu (ispred njega je samo Ajaks), nego što rešeta protivničke mreže, a njegovu odavno niko nije pogodio.

Partizan kod kuće nije iskoristio priliku, mada je pun sat imao igrača više. To samo po sebi kazuje koliko je AZ čvrst. U sutrašnjem megdanu Holanđanima je dovoljno i nerešeno, pa može da se očekuje da neće da idu grlom u jagode. Ali, baš su u Beogradu pokazali da su izuzetno opasni iz protivnapada. Oba gola (bilo je 2:2) dali su posle munjevitih akcija započetih na njihovoj polovini igrališta.

Partizan jedino pobeda ostavlja u igri za drugo mesto u grupi i plasman u šesnaestinu finala. To, međutim, ne znači da mora pošto-poto da srlja u napad. On ne juri nikakvu gol-razliku, pa mu je za ostvarenje takmičarskog cilja dovoljno da postigne i jedan jedini gol (a da pritom, dabome, ne primi ni jedan).

U Mančesteru je njegova odbrana bila na vetrometini i šibana sa svih strana, jer srednji red nije mogao da bude vetrobran i da opasnost udalji od svog gola. Protiv AZ u Beogradu poslednja linija „crno-belih” je bila zatečena izletanjem fudbalskih „komandosa” iz Alkmara. Dakle, oba nivoa zaštite sopstvenog gola moraju da budu usredsređeni na svoj zadatak svih 90 minuta.

Pod takvim okolnostima bi i navala mogla da dočeka svojih pet minuta. Šest golova Javoru, na poslednjoj utakmici uoči odlaska u Holandiju, nesumnjivo mnogo znače za samopouzdanje, ali je nestvarno da se tako nešto očekuje i protiv AZ-a. Međutim, sigurno je da kada budu kretali na protivnički gol moraju da budu i te kako odlučni i uvereni da mogu da uspeju u tom poduhvatu.